Ритам

ZAGRIZI METAK

Sa impreslvnim debi albumom "Straight Outa Compton”, nabljenim atmosferom bezakonja ullca Los Anđelesa; sa FBI-em za vratom; sa svom silom svetskih medija protiv sebe; sa masom poklonika I još većim samoljubljem i drskošću, Niggers With Attitude su vecma lako stekli titulu najveće kontraverze koju ]e šou-biznis video još od vremena Beastie Boysa. Tako ]e bilo nekada, a sađa )e sve više onih koji se pitaju nisu li N.WA možda samo previše eksponirani zagovornici hiper-grubog reallzma; ill sposobni medijskl manipulator); ill kompletne budale. Na optužbe odgovaraju lično Eazy E i ekipa.

Veče, Osam sati. Brixton Academy. Kroz nekih devedesetak minuta na scenu izlaze Niggers With Attitude za. Nekim Ijudima sa preobilnom maštom i još većim talentom za upijanje svih i svakakvih priča, već i sama činjenica da se nalaze u Brixtofiu, stvara osečaj najburnije avanture - "Ovde žive svi ti dopedealeri, ovde se siluje, krade, übija...". Ajoš kad su lu i N.W.A.! Ali Brixton nije Bronx ili Harlem, već samo deo siromašnog južnog Londona, ni preterano slikovitog, ni preterano uzbudijivog, a sasvim drugačije dizajniranog od onih filmski dizajniranih gradskih geta. Ipakjasam nervozan doksvremena na vremepogledavam nasat, pa palim novu cigaretu, pa besmisleno preturam po džepovima. I pomišljam da selepo pokupim i napustim ovaj backstage bar koji misevećpopeonavrh giave. Kako i ne bi kad sam tu presedeo pola jučerašnjeg đana čekajući Eazyja i ekipu, da bih tek na kraju saznao da su otišli u šetnju po gradu i đajenal mali razgovor odložen za sledeći dan. A dvadesetčetiri sata kasnije? Opet čekanje. Pa vozikanje taksijem na sasvim drugi кгај grada jer su oni, predpostavljalo se, u svojim hotelskim sobama. I opet ništa. I opet nazad u Brixton, za šank. Da li sam nešto naučio iz ovoga? Svakako: da je osećaj za vreme i ispunjavanje dogovorenih obaveza deficiratna osobina kod stnovnika Los Angelesa. "Znaž, oni imaju neka svoja pravila u ophođenju sa štampom." - kaže mi,

kao opravdavajući se, momak iz press-odeljenja Island Recordsa svrativši da vidi "da li mi možda nešto treba" i da mi ponudi, ko zna koje po redu, piće. I рге nego što je opet nestao, dodao je:"OvdaSnje novine su ih prilično razbesnele svojim pisanjem, ali misiim da će sve biti u redu. Pričekaj još malo.". Dobro, oni su nezadovoljni, a i "imaju neka svoja pravila", ali šta je sa mojim pravilom da je pola sata čekanja sasvim dovoljno, ma ko da je u pitanj u. Zašto sam ga se odrekao ovog pula? ZaSto! Iz jednostavnog razloga što se ovakvi tipovi kao što su N.W.A ne sreću svakog dana. Priča kaže da su rodeni i odrasli u Comptonu, južnom predgrađu L.A-a, jednoj od onih stranče-ako- ti-je-život-mio oblasti u kojoj zvanični američki zakoni služe tek da bi bili izigrani zakonom ulice što ga diktiraju bande poput notomih Cripsa i Bloodsa; u kojima se gine dovoljno često da lokalni stanovnici na übistvo gledaju kao na deo životne rutine; u kojima su poštenje i rad tek reminiscencija koja izaziva podsmeh. Upravo odatle su u osvajanje Sou-biznisa i slave krenuli N.W.A, rapujući o onome žto su najbolje znali - uličnim borbama, gangstenma, drogi, prostituciji, maSinskim puškama... A sve to, ргеко, pražtećih, električnih ritam osnova, na granici paničnog, Sto samo po sebi i ne bi izazvalo naročitu pažnju jer linija ekstremne agresivnosti, prenaduvanog mačizma i egzibicionisličke destruktivnosti u rap-muzici poznata je od ranije, isto kao i hiper-aktivni dance zvuk.

27