Ритам

Nagrade za izvoz do sada su dobile firme koje su prodale pesak Arabiji I frižidere Eskimima. Lažna braća Don i David Was su uspeii da urade ]oš težu stvar - svetu su prodali "beli soul" iz Detroita, grada Motowna...

Istorijski problem sa najvećim delom plesne muzike je u njenoj drastičnoj razdvojenosti od intelekta. Više od bilo koje druge grupe, Was (Not Whs) su se kroz svoju desetogodiSnju karijeru uspešno bavili premošćavanjem tog jaza, stvarajući muziku za mozak i telo. Samozvana braća Don i David Whs (pravim imenima David Weiss i Don Fagenson) činila su to koristeći vanvremenske soul i funk obrasce kao podlogu za najčešće implicitne, a uvek duhovite, politiške i socijalne iskaze. Istovremeno, vrata njihovih pesama bila su i ostala otvorena za goste svih rasa i boja, rušeći lako fonnalne podele na "emu" i "belu" muziku. Prilikom svoje ptve pojave pod svetlima javnosti krajem 1980. godine, braća Was su htela da ih neko "otkotrlja odavde". Thko se, naime, zvala genijalna pesmica Wheel Me Out, koja je kao debi singlsastava izdataza jednou od najavangardnijih kuća svog vremena - Ze. U njenoj pomerenoj kombinaeiji latino ritmova i jazzduvača, dolazeće vreme prepoznalo jejednu od prvih uticajnih plesnih pesama posle zlatne ere grupe Chic. Daieko od takvih dalekosežnih zaključaka, EP Wheel Me Outje tada bio putokaz samo za malobrojne prema prvom albumu ovih studijskih manijaka iz Detroita. Usput, ime pod kojim su kročiii u javnost, pretvorili su u igru reči i naslov svoje debi ploče - Was (Not Was). To izdanje iz 1981. istorija danas slavi jednu od velikih fuzijskih ploda osamdesetih, iakoje tada ostala usenci hvaljenogA/yLi/e/n Theßush Of Ghosts tandema Eno/Byme. Umesto pretencioznosti ovih intelektualaca, Was (Not Was) su spoj iracionalnosti i stilizovanog funka venčali sa humorom i dobili ploču na kojoj se odjednom dešava sve: od "frikova koji mile iz crvotočine", preko semplovanog Reagana koji najavljuje da "brod naeije izmiče kontroli", pa do "povratka uMarko gde je čaj jak, a i Ijut". Uz sve ovo moglo je i dobro da se pieše, pa su bili zadovoljni i mislioci i igrači. Dve godine kasnije, diskografska kuća Ze je pred propašću, a Wasovci pokušavaju drugu vrstu prepada. Bom To Laugh At Tornadoes je konceptualni "tour de force" na temu AOR-a (Adult Oriented Rock, rock za odrasle) čija je beskrajna uvmutost bila pojačana paradom zvezda. Među gostima-pevačima bili su Ozzy Osbourne, Mel Tonne (šlagerski div scene Las Vegasa), Mitch Ryder i Doug Feiger. Ostali prisutni na prozivci bili su; Wayne Kramer (MCS), Marshall Crenshaw, Minnie Vincent (Kiss), Yogi Horton i drugi. Aza pesme su, kao i na prethodnim ostvarenjima, birinula braća Was, kreirajući ostvarenje u komese moglo uživati zbog najmanje tri stvari: mižićave plesne muzike, neopterečujućih, a bistrih, reči i super-session atmosfere. Komercijalna nedorečenost i propast firme Ze pod čijim su okriljem bili bezbedni islobodni učinili su da redove Was (Not Whs) zahvati pad morala i samopouzdanja. Braća se bacaju na studijsko-producentske poslove, briljirajući na solo ploči stalnog člana grupe (i posednika genijalnog baritona) Sweet pea Atkinsona. trebalo je da prođe čitavih pet godina i da tušta i tma (i dobrih i loših) hip-hopera napravi karijeru na njihovim pronalascima da se David i Don odlučeza novi juriš. Ovoga puta upalilo je sa pločom uobičajeno bizamog naslova - What’s Up Dog? (1988). Uz podršku nove diskografske kuće (Fontana) i takve monster hitove kao što su Walk The Dinosaur, Spy In The House Of Love i novu verziju klasika Out Come The Freaks, ova ploča je definitivno uvela grupu u vrh progresivnog odeljka mainstreama kojim vladaju Prince i neshvaćenu genije Larry Blackman, voda benda Cameo. U carstvu inteligentnih dance-pop komada, obogaćenih soul/R&B pastižima, dominirale su klasične melodije, duhovite i zarazne kao i njihovi tekstovi. Zagrobni glas Sweat Pea Atkinsona oživljavao je bizame likove, rodene u sjajnim skicama realnosti američkih ulica. Sa ovom pločom pokjlapa se i perio etabliranja Don Wasa kao značajnog i uticajnog producenta. Njegova serija viže (Bonnie Raitt) ili manje (Bob Dylan) uspežnih projekata, obećava odsustvo neizvesnosti u ovogodišnjem izboruza najboljeg producenta. I konačno, poslednji album/lre You Okay? predstavlja kulminaciju desetogodišnje karijere. Muzika, jezik i ritam su savrSeno spojeni, poznati gosti kao Leonard Cohen ili Glove E deluju kao inlegralni deo sastava, a reči i dalje balansiraju na ivicisubverzivnog. Njihova verzija nekadašnjeg hita Tfemptationsa Papa Was A Rolling Stone oštriji je od mnogih rap manifests, o ritmu da i negovorimo. U skladu sa svojim imenom Was (Not Was) sujošjednom uspeii da SADAspoje onošto je bilo i što će tek bid. g

Ljubinko Živković

Gordan S. Paunović

43