Ритам

GRANICA Zoran MAŠIREVIĆ, 1990. Mirjana JOKOVIĆ, Davor JANJIĆ, MarkoRATIQ LazarBISTOVSKI Posle dve godine producentskorediteljskog maltretiranja, konačno je 1989. godine u produkciji TERRA filma iz Novog Sada, po scenariju Ferenca Deaka, snimljen film "Granica" koji se ovih dana pojavio u domaćim bioskopima. Posle prvobitnog plana da reditelj filma bude Živojin Pavlovići pomenute dve godine koje su prošle u skraćivanju prvobitno odličnog, ali epskog (pa prema tome sk.upog) scenarija Sto je, po Pavlovićevim rečima bilo "nemoguće i besmisleno jer su od mene tražili da odraslog čoveka obučem u kratke pantalone" (misli se na budžet produkcije), TERRA je odlučila da promeni reditelja. Scenario je ponuden Lordanu Zafranoviću, Elori Draškoviću, Stoletu Popovu, Karolju Vičeku... Svi su oni to odbili, a upecao se onaj kome i samom nije u računu da ostane neupecan - tridesetogodišnji reditelj Zoran Maširević kome je "Granica" prvi celovečernji igrani film. Rezultet nije ispao bog-zna-kakav, film ima hiljadu ijedan problem, a ni toliko gledalaca, ali kako kvalitet često nije merilo probitačnosti, ovenčana različitim domaćim nagradama (U Puli bronzana Arena za režiju i nagrada za glavnu žensku ulogu, u Herceg Novom bronzana Mimoza za režiju, u Vrnjačkoj Banji čak prva nagrada za scenario), "Granica" će početkom deoembra u Berlinu bitijugoslovenski kanđidat za evropskog "Oskara"! lako je scenario osnovni problem MaSirevićevog prvenca (nema glavnog

junaka; ne zna se šta je osnovna radnja filma; na ideološkom konotativnom planu junak koji predstavlja pobedu svetla nadmrakom, dokazza postojanje Boga, predstavljen je kao umobolni adolescent...), a režija ima sramnih egzibicija i nedorečenosti (silovanje na početku; tretiranje vremena; Panova frula na mađarskoj granici...) film je ipak zaslužio dve zvezdice, naravno u domaćoj konkurenciji. Za razliku od drugih domaćih filmova koji se bave političkom tematikom i, recimo, baš vremenom od kraja rata do 18-a, "Granica" ima "malo duše", tj. krnju i lošu, ali ipak postojeću melodramatsku naznaku koja nije na nivou malog deteta iz nekih ranijih filmova. Onog trena, a na primeru "Granice" se to odlično vidi, kad domaći film bude prerastao svoju ironijsku distancu prema emociji i kada se iskobelja iz dece, umno poremećenih i svih onih koji su socijalno neadaptirani zbog greSke u fiziološkom "hardveru", Jugoslavija će biti zemlja sa kinematografijom. Za sada, samo izuzeci potvrduju pravilo da "ovde vazduh ne valja"! * ★

A. Vasić

GLUVI BARUT Bato ČENGIĆ Branislav LEČIĆ, Mustafa NADAREViq Mira FURLAN, Fabijan ŠOVAGOVIC Kriza ideje o tome šta se uopšte dešavalo u Jugoslaviji za vreme Drugog dvetskog rata uslovila je i krizu domaćeg ratnog filma. Bata Čengić hteo je; svojim novim filmom da pruži nepristrasnu analizu

zbivanja sajpočetka rata u planinama Istočne Bosne. Rezultat je bila glavna nagrada u Puli i potpuna podeljenost jugoslovenske filmske kritike (naravno, one etablirane, za koju je pulski Festival bioskopski dogadaj godine). Za hrvatske i slovenačke kritičare Čengićev film uglavnom je bio "primitivan”, za srpske, bosanskeiostale "revolucionaran". Kao'što obično biva, istina je negde po strani. "Gluvi bartut" je raden po istoimenom romana Branka Ćopića koji ima tri velika kraka: srpSki, hrvatski i muslimanski. Čengić je za osnovu svog filma uzeo srpski, pokušavši da pomiri dve polarizovane istine o bratoubilačkom ratu - partizansku i četničku, dajući nam na uvid njihove korene. Njegov film je istinski neutralan, toliko neutralan da je suviSe hladan. U svakom ratnom filmu mora postojati uporišna tačka identifikadje, a u "Gluvom barutu" možemo se identifikovati samo sa ratom, Sto ni za koga normalnog nije moguće. lako stoji da je film posvećen "komunistima-fanaticima", i "jedni" i "drugi" su do te mere ogrezli u zločin da radnja dobija gotovo dokumentarističku fakturu. To uslovljava i strahovit pad ritma filma u poslednjih čstrdesetak minuta, kada više nije jasno ko koga übija i zaSto. Takode, nije najjasnije koji period obuhvataju zbivanja, jer o tome dobijamo kontradiktorne informacije. Sve to baca u zasenak činjenica da je ovo relativno nov način gledanja na zadatu tematiku, kao i da su bosanske planine jako lepo uslikane. "k k

Vladislav Mijić

SVEAMERIČKI HEROJ (Everybody's All-American/ When I Fall In Love) Taylor HACKFORD Dennis QUAID, Jessica LANGE, Timothy HUTTON Kada sam tokom odsluženja vojnog roka, 1985. godine px)begao na matine (jutamja projekcija u đeset sati) da odgledam sedmi put Hekfordov film "Oficir i džentlmen" nisam ni shvatao da Se mi to biti najveća avantura za godinu dana vojevanja u jednom malom vojvodanskom mestu. Kraj filma sam dočekao tako uplakan da mi je vojnička koSulja bila vlažna ispod brade. Oko mene su bili samo Cigani i meni je bilo vrl neprijatno da primete da sam samo jedan običan plačljivi vojnik. Sedeo sam

70