Ритам
dim grupama koje pričaju o gorčini koja dolazi zbog stanja u kome je svet Ш zbog stanja u kome su njihovi živoli, ali meni je sve to pomalo istroženo kao tema. Za mene, to je sve prilično sranje. Svi su tako negativni, a uopžte se ne radi o tome, zašto bi nekog drugog bilo briga zašto si ti frustriran... • Kako je došlo do toga da je Sire Records pokupio baš vas od svega štop se dešavalo u istl mah u Njujorku? Nije bal bilo puno toga. ВШ su Television, Richard Hell je još biosa njima, Patti Smith je biia samo pesnikinja. Potom, tu su bili Stilettos, bend iz koga su nastali Blondie, i lo je bilo sve. Mi smo pokušavali da ohrabrimo druge grupe da dođu i da sviraju u CBGB-ju, zato što nam se dopala atmosfera na tom mestu, a i zvukje bio solidan. Osećali smo da je to bilo zgodno mesto da se u njemu kreira nekakav pokret Ш tako nešto. Dosta ludi nije želelo da svira tamo jer im se nije dopadali komšiluk i činjenica da se mnoštvo klinaca neće usuditi ni da zađe u taj kraj zbog nekakvog koncerta. Loše predgrađe, barrios, Naša prva publika bili su umetnici i ona Warholova ekipa, uglavnom. I onda se Danny Fields počeo motati okolo. A znamo da je Danny bio menadžer Stoogesa... • ... i MC5... ... i da je otkrio neke od najboljih Ijudi u rock’n’rollu - Jima Morrisona i Nico i Lou Reeda i Jonathana Richmana i Iggyja Popa - celu tu stvar dakle. Popričali smo sa Dannyjem i on je kao naš veliki obožavalac uspeo da nagovori Lisu Robinson da dođe na koncert, a ona je bila zaista uticajan novinar u to vreme. Ne samo da smo joj se dopali, nego je ona izjavila da smo joj tom prilikom promeniliživot i zaista se puno potrudila da dovede druge novinare da nas vide. Tako se o nama počelo pisati. Počele su da se šire glasine i da se pojavljuju lekstovi što je privuklo klince, a onda su i drugi bendovi počeli da sviraju u CBGB-ju. U to vreme su Talking Heads bili naša predgrupa, a kasnije i The Cramps. U stvari, The Cramps i Dead Boys sam ja lično doveo u Njujork. Sreo sam ih u Ohaju, rekao sam im đa im mogu naći posao u Njujorku i uspeo sam da übedim НШуја, vlasnika CBGB-ja, da Ш pusti da sviraju. Nikada do tada Ш nisam . video na koncertu ali sam imao osećaj da bi ti tipovi trebalo da budu dobri, a tako je i bilo, Kako je vreme prolazilo, Hell je napustio Television i Heratbreakers su prekinuli đa sviraju, cela scena se malo rasula, mada je bilo mnogo bendova naokolo. U to vreme problem sa Njujorkom je bio u tome što New York Dolls nisu imali uspešnu karijeru, tako da nijedna grupa iz grada nije mogla da potpiše ugovor sa velikom firmom. Postojao je jedan veliki cmi oblak iznad Njujorka, bar što se toga tiče. Ali, bilo je sve više bendova. I onda je НШу organizovao festival sa četrdeset najboljih novih grupa na kome smo mi bili glavna atrakcija. Tada je o nama počelo da se govori kao o sledećoj velikoj stvari". Evropske novine kao što su NME, Sounds i druge počele su naveliko da pišu o nama, kao i ove naše - Rolling Stone i Village Voice. • Kako ste počeli da sarađujete sa Phllom Spectorom? Jednom smo svirali u kalifomiji i Phil se zadesio tamo. Prišao mi je sa predlogom da zajedno radimo moj solo album. U tom trenutku poslednja stvar koja mi je padala na pamet bila je moja solo ploča. Ali njemu se dopadao moj glas i moj stil pa nas je sve pozvao svojoj kući i tako smo se sprijateljili. Kad god nas bi nas kasnije video pitao nas je: "Hoćete li vi, momci, da napravite dobru Ш veliku ploču?" To je značilo da ćemo bez njega napravitisatpo dobm ploču. Stalno smo ga viđali i postali smo bliski, a rad sa njim se čin'io kao zanimljiv eksperiment. • Štasad mlsllš o lom albumo, "End Of The Century”? Mislim da je to veliki album. Kontroverzan, ali sve što smo radili u to vreme je bilo kontroverzno. Dosta Ijudi nije osećalo taj album ako album Ramonesa. • Osećall su da Je to ploča Phlla Spectora? Možda zato što je ta ploča bila više producirana nego naši albumi do tada. Ne znam. Uživao sam radeći sa Philom. Bilo je sumanuto. To je bilo nekoliko najbolesnijih meseci koje sam proživeo, posebno u studiju.Phii tamo totalno kontroliše situaciju. Ali to je bilo prosvetljujuće iskustvo -
naučio sam dosta od njega, samo posmatrajući kako baca naglasak na bubnjeve i glas. Osim toga, đao mi je potpunu slobodu - tako sam napisao skoro ceo album. Do tada nisam bio toliko uključen u to, jer je sve što smo radili bilo pod senkom Тоттуја, našeg prvog bubnjara i producenta dotadašnjih ploča. Tada sam prvi put mogao da uzmem stvari u svoje ruke, barem što se tiče pisanja pesama i zvuka grupe. • Do tada je vaše ploče producirao Тотшу Ramone Ш ste to sami radllL Kako je došlo do toga da uzimate producente sa strane Spectora, Grahama Gouldmana i ВШа Laswella? Veći deo benda je mneoEnd OfThe Сеппиу. Ja sam jedan od malobrojnih koji misleđa je to dobra ploča.Poslenjega nasjenašaizdavačkakuća gurala da izaberemo nekog sa slrane da nam radi produkciju, iako smo do tada imali potpunu kontrolu nad svim što smo radili, Pleasanl Dreams smo hteli sami da produciramo, ali nam lo nije bilo dopušteno. U to vreme sam inoSoLone Јоћппуја Thundersa koji je uradio SteveLillywhite. Bio sam impresioniran i tražio sam od kompanije da паш dovedu njega, a oni su rekli: "Sta je krupno on do sada uradio?" • U tom trenutku je onbio prilično u trendu u Brilaniji. Ja sam znao samo taj album, koji meje impresionirao. Bilo je neavanturistički od njih što ga nisu doveli. Graham Gouldman (lOcc) je izabran zato što je napisao tolike pesme Tardbirdsa i Holliesa. lako smo osećali da nam ne odgovara, našli smo se u studiju sa njim. Na puno načina toj ploči je nedostajalo agresivnosti, bila je preterano pop, a to nije ono što su Ramones. Za Subterranean Jungle smo tražili Kennuja Lagunu, ali on je bio zauzet sa Joan Jett. Glen Clotkin je uradio pristojan posao i to je sve. Kod obnavljanja ugovora smo rekli - ili čemo opet imali potpunu kontrolu Ш više nećemo da radimo sa vama. Sve ili ništa. Tako smo opet uhvatili kopču sami sa sobom na Too Tough To Die. • I dafje tvrdiš da je to vaša najbolja ploča? Malo grupa može to da kaže za svoj osml album. To je izvrsna ploča, ali bih viće voleo da kažrm da ćemo tek napraviti naš najbolji album, ZVSM. Dosta Ijudi tvrdi da je Rocket To Russia naš najbolji album, jedan od klasika. Pretpostavljam da jeste, ali svi imaju svoje mišljenje šta je najbolja ploča Ramonesa. Ja bih samo pomenuo da je u određenom trenutku karijere za nas jako važan bio film Rock’n’Roll High School. Mi smo bili veliki obožavaoci Rogera Cormana, kao što je ređitelj Alan Arkush bio naš veliki obožavalac. Zajedno smo imali tu viziju pravog Cormanovog filma. Naš reditelj je tvrdio da bi smo mi u šezdesetim, u stvari, bili Yardbirds. Taj film je otpočeo ceo jedan novi filmskižanr, a nasje učiniovećim nego do lada. To je bilo pre 1979. godine, pre End OfThe СепШгу, tada nije bilo takvih tinejdžerskih filmova. • BillLaswelljebioprillčnoneočekivanizbor.Neld tvrdedanijeirnao sluha za vašu melodičnu pop stranu. Kako ste došli do njega? Za mene je Brain Drain jaka i uzbuđljiva ploča, ali možda komunikacija između bila i benda nije biia na visini. On se suviše čvrsto držao načina na koji inače radi stvari. Inače, on je veliki obožavalac Ramonesa i sam nas je polražio. Našao nas je baš u momentu kad smo pokušavali nekako da snimimo ploču čiji bi se izlazak poklopio sa pojavljivanjem filma Pet Sematary. I mi moramo da mislimo na takve stvari - naš američki izdavač nijenajboljiizdavačnasvetu. Naš prvobitni izborproducenta bio jeMatl Wallace, on je radio sa Faith No More i The Replacements, čiji sam jedan album slušao i bio prosto oboren sa nogu. Tražili smo tog tipa, ali on nije imao vremena, tako da smo prihvatili Bill Laswela kao neko najbolje rešenje u tom trenutku - mislili smo da čovek koji je producirao ploče Motorhead, Iggyja i PIL ima bar dobar ukus, ako ništa drugo. Morali smo da iskoristimo trenutak kad se film pojavljuje u bioskopima da malo poboljšamo prodaju naših ploča. Za naredni album nećemo više sarađivati sa našom dosadašnjom firmom - Sire. Oni nisu ono što su nekad bili, otkad Ш je kupio Wamer Brothers. Suviše su zauzeti Princeom i Madonnom i Ijudima tog kova. • Ne žtliš da otkrfješ u koju kompanjju ćele prečl?
48