Ритам

SREO SAM DUHA U PUSTINJI

RIČA O HOWE GELBU I GIANT SAND BI PQ SVOJ PRILICI MORALA BITI | ćudljiva i beskompromisna, jer je to ono što prvenstveno čini i Giant Sand, Band of Blacky Ranchette, kao i sva ostala Gelbova obličja, no, za sada mogu garantovati samo

ćudljivost. Uz maksimum opreznosti - bili konzument ili tek nedužni posmatrač, ovaj uvmuti svet je spreman da vas uvuče u sopstveno ludilo ipusti tekkadaseotreznite, sa trajnim posledicama, naravno. Sastavljeni od niza raznih incidenata utkanih u beskrajne priče, koje se protežu od najklasičnijih westera tema do i samom Gelbu nerazumljivih zapleta, ovi izvitopereni country nuzprodukti čine takav lavirint da je pravo umeče snaći se u njemu. "Ah, često su me pamelni Ijudi nazivali ozbiljnim studentom country muzike. Nisam ozbiljan, nisam sludenl, ja sam prokleti ponavljač, izbačen sam iz škole." Ovako jedan intervju počinje Howe Gelb, dok tragovi "cmog peska" sežu do ’7B. kada se tada devetnaestogodišnji Gelb preselio u TUscon, Arizona, u potrazi za autentičnim duhom countryja isa desetak snimljenih pesama. U prostranstvu peska i čupave pustinjske vegetacije olkrio je nešto drugačiju muziku od onoga Sto je do tada smatrao countryjem (Neila Younga - ha!) i šlo ga je fasciniralo - "Jimmy Rodgers je izmenio moj život". Übrzo sa grupom lokalnih zalutalih duša osniva nešto što je u početku trebalo da predstavlja country bend, no ispostavilo se da se Gelbovo shvatanje tog tennina ne pokiapa sa značenjem prihvaćenim od ostatka čovečanstva. Giant Sandworms, kako je bend nazvan, snimili su samo tri singla i uprkos tome uspeli u samom slartu da povrede prefmjeni sluh svih counlry puritanaca. No, bio je to tek početak... Gelb, već tada na najboljem putu da poslane nekrunisani kralj Tbsconske underground scene, transformisao je ustaljena shvatanja o svrsi akuslične gitare, upušlajući se u uplitanje svojih suludih i ponešto romantičnih ideja u više nego pojednostavljene i iskrivljene соишгу i rock'n’roll klišeje. Posle nekoliko saslavljanja i ponovnih rastavljanja grupe, Howe je shvatio da mu je potreban projekal koji ćd mu omogućiti veći prostor za manipulisanje tradicijom i inspiracijom; jedan bend nije bio dovoljan negde 'B4. su paralelno osnovani Gianl Sand i Band Of Blacky Ranchette. Prvobitno, Band Of Blacky Ranchetle su osmišljeni kao Gelbov master plan, dok je

Giant Sand trebalo da predstavlja fusnotu u kojoj bi bili zabeleženi svi satelitski eksperimenti. No nekako, situacija se preokrenula u korist Giant Sand, i to ’BS. kada su se pojavila dva debi albuma: Band Ofßlacky Ranchette je nesumnjivo sjajna i originalna ploča, no bez osnovnih atributa koji jednu ploču čine klasičnom. Nešvilska tradicija upotrebljena za ostvarenje sopstvenih ciljeva (što će ostati jedno od osnovnih Gelbovih oružja) u ovom slučaju je poslužila kao sredstvo za koliko-daleko-čovekmože-ići-pre-nego-što -postane-bezobrazan eksperiment. Od vratolomne obrade Neil Youngove Revolution Blues (sa On The Beach alburaa) do bezobzimo dugačke instrumentalizacije u Evil (tako snimljene da bi se popunio ostatak trake) jedina stvar koja se mogla sa sigumošćuzaključuti bila je činjenica da je sve tojako zabavno, ali i da će Gelb morati da nauči da kontroliše svoju sumanutost da ne bi upao u klopku totalne i privatne nerazumljivosti. Na sreću, sa Valley Of Rain (G.S.) to nijeslučaj. Netolikospektakularaa, noznatnokonciznijai manje slučajna ploča, Valley Ofßain je više nego siguran nagovežlaj onoga što će uslediti. U lleksibilan okvir rokiziranog sentimenta, Gelb je uspeo da uklopi svoje fascinacije kao šlo su "koliko motiva za samoubistvo čoveku može pasti na pamet" ( Deach, Dying& Channels ili prizor prirodne vode u pustinji, zabeležen u naslovnoj pesmi i na fotografiji na omotu ploče - kišni oblaci nad pustinjom). I ostalo. Sledeće ploče, Dallad Of Thin Line Man, Sionn (Giant Sand) i Heartland (Band Of Blacky Ranchetle) beleže zanimljiv razvoj situacije. Heartland, jedan veliki counlry&westera vic.je ujedno i poslednja ploča па kojoj 8.0.8.R. poseduju izvesnu autentičnost. Za ВЈаскуја (inaće pseudonim H.Gelba) je došlo vreme da umre prirodnom smrću, jer su u međuvremenu Giant Sand došli do momenta kada mogu da urade sve što i Blacky; Ballad OfThe Thin Line Man (parodija naslova jedne pesme Boba Dylana) i Sionn konačno ističu Gelba kaojednogod najmaštovitijih pripovedača nove američke muzičke scene. Patelika preuzeta direktno iz njegove opsednutosti westem ikonografijom, upotpunjena sumanitim smislom za morbidni humor blizak humoru Captain Beef-

36