Ритам
ta grupa samo najdraža Lydonova igračka - on je u novoj, slušljivoj fazi Public Imagea poбео da se pojavljuje kao zli lutak iz dečje sobe, uznemirujući lik koji vam (kao u apokaliptično veseloj Don’t Ask Мв) izlaže razloge propasti sveta kakvog smo do sad znali, saopštavajući nam da je upravo оп svojevremeno rekao da će jednog dana sve b'rti baš tako. Za neke zbunjujuću činjenicu da na ovoj kompilaciji naiazimo himne prigušenog nihilizma i novootkrivenog raspada (sa prva dva albuma), zastupljene u gotovo jednakoj razmeri sa melodičnim hard zvukom avangardnog popa koji su PIL pokušavaii da neguju do кгаја osamdesetih, brzo će razjasniti malo bolji uvid u stvari - skoro sve pesme na kompilaciji su zaista bile kakvi-takvi hitovi - svaka u svoje vreme. Promene Public Imagea zato na dokumentaran način govore o pojedinim stepenicima kojima se muzika osamdesetih pela naviše da bi se stropoštala dublje. Tako je tek sad jasno da je karijera John Lydona, ipak, odavno zapečaćena likom i delom Johnny Rottena, i da je kao takva možda i nebitna - stoga on može sebi da dopusti da radi sa sobom šta hoće - čak i da па ploču svojih h'rtova uvrsti pokoji svetogrdni remiks istih. Ali zar nije autentičan punk stav podrazumevao da nema (skoro) ničeg dovoljno vrednog da bi biio sveto? Čini mi se da je njegov sadašnji nihilizam dublji I mnogo više uznemirujuć od njegovog pn/obitnog punk stava, ako bar malo razumete kontekst u kome se ovo događa. Publio Image Limited očito nikad i nisu bili grupa u pravom smislu te reči, već medij preko koga je on komunicirao svetom, tako da I ploču Najvećih h'rtova PIL treba shvatiti kao još jednu I gorku 1 duhovitu prevaru Johnny Rottena, pokvarenog uvek kad to najmanje očekujete. On nikad neće umreti, * * *
Dragan Ambrozić
PAULSIMON The Rhythm Of The Saints Wamer Bros - Jugoton Zagušen mitologijom Gracelanda, te severnoameričke Valhale, sa kojom se obračunao u prethodnom nastavku svoje priče, Paul Simon je inspiraciju potražio na zdravijem, južnoameričkom vazduhu. I, mada se đanas u Brazil putuje kao u Indiju krajem šezdesetih, naš junak I za ovu avanturu ima potpuni kredibilitet. Veliku I potpuno ispravnu stvar učinio je Paul Simon kada je svoja interesovanja ograničio na čisto muzičke elemente područja u kome se opredelio da napravi svoju novu ploču. Na taj način je povukao granicu između egzotičnog I funkcionalnog, pokazavši da obrasci rock'n’rolla, kao dela popularne kulture, mogu biti s jedne strane šavovi, a s druge rušioci granica između tradicionalnih I univerzalne kulture. Pri ovome se ne obrazuje bezlična smesa, već forma sa jasnom strukturom, prepoznatljivom I prihvatljivom svim sredinama iz kojih njeni pojedinačni elementi potiču. Sklopljena sa brazilskim ritmovima, Simonova melodična elokvencija dobija neophodnu mirnoću i postojanost, čime пјеna povremena stihijnost biva kanalisana u staloženu naraciju. Od čoveka koji je već napisao sve pop pesme, hermetično, ali nipošto I neveselo, Zato - pet zvezdica. *****
Bojan Zikić
THE SISTERS OF MERCV Vision Thing WEA - Jugoton Svako vreme sobom nosi izvesnu promenu vrednosti. Na taj način se sa trona skidaju stari I ustoličuju novi junaci, tj. glavni nosioci tih vrednosti. Često, usvajanje novih merila nije korenit zaokret u odnosu na juče, a još češće predstavlja konglomerat onih stvari koje su, do
tog juče, bile ako пе baš proskribovane, onda bar smatrane neuobičajenim. Ove promene (kako koja, doduše) pre ili kasnije zahvate dobar deo globalne đruštvene strukture (najčešće u idejnom vidu, što može biti monstruoznije), a najpre se, kao na za to određenom poligonu, manifestuju u popularnoj kuituri. Ono o čemu nam sadašnja postava The Sisters Of Мегсу i njen novi album svedoče jeste ponovno izbijanje poze, odnosno veštačkog zadovoIjavanja specifičnih kulturnih potreba određenog dela auditorijuma sa težnjom ka njegovom (auditorijuma), takođe veštačkim omasovljenjem. Manifestno: Eldritch zatvara krug muškarca-u-najboljim-godinama, tj. па kraju četvrte i početku pete decenije života, koji se u raznovrsnim medijskim manipulacijama, već godinama, najbolje kotira, Samo po sebi to ne bi bilo čudovišno, da delatnost čitavog tog kruga nije namenjena adolescentima, tinejdžerima i onima koji su, do skoга, to bili; Sistersima se pridružio i Vrhovni Pozer Novog Svetog Rimskog Carstva - Топу James (ex-Generation X, Sigue Sigue Sputnik) radi čijeg basističkog umeća su sve stvari na beogradskom koncertu prearanžirane da počinju iz E-mola r pošto je dotični T.J. dobar deo tog nastupa svirao na praznoj E žici - a sve ovo upućuje na
Latentno: svet rock’n’roll podzemlja smatrao se najotpornijim па marketinške trikove i heroje koji bi potpisivali za velike kuće brzo je zamenjivao novim. Trebalo je pronaći dovoljno privlačno 'dark' ime koje će i nakon stadijuma ’kulf grupe ostati kult, ali sa mnogo većim brojem poklonika tog kulta. Na taj način, na površinu belosvetskog pop-mora isplivao je prilično upotrebljiv surogat - odjeđanput je prošlo vreme zabave radi zabave pretvorivši se u mekano eko-socijalno angažovanje, ali... publici treba nešto oštro u oštrom i, moguće ponovo neizvesnom vremenu - zato se ргоizvodi koncepoija mainstream darka kao kombinacija poludohovitog horrora i nagoveštavajućeg seksualnog pervertiteta. Koljačke gitare, fine melodije I upitno-mazni ženski vokali predstavljaju osnovu za skoro svako uvo, na kojoj se imbecilitet može graditi do visine Vavilonske kule. I tako, dok publikum raščisti sa tim koje su njegove stvarne potrebe, lova je već maznuta, a verovatno i obrnuta. Zato, пе zaboravite - bičem se može izvršiti defloracija I bez crne kože i lanaca. Maštu i fetiš ne treba izjednačavati. Ocena: za muziku do tri, ali to i nije tako bitno... za ideju, I nula je previše. * * *
Bojan Žikić
63