Ритам

OD TOKIJA DO MILVOKIJA PREKO MALE KRSNE I KOSOVA POLJA

Amerikanci BOiLED IN LEAD spadaju u onu uvek postojeću kategoriju grupa koje spajaju nespojive stvari, otvarajući nove muzicke puteve, ali i nova polja zabave, negde između veselog punka i makedonskog ora.

Folk muzika odvajkada predstavlja neizbežno uporište rock’n’roll generacija u njihovora večnom traganju za veličinom. Kolizija r’n’r-a (a u poslednjih 10 godina najčešće punka) i tradicionalne muzičke kulture je najpoznatija u primeru majstora nostalgičnog raspoloženja - The Pogues, a čini se da je populamost којош su oni ovenčani poslednjih раг godina, na videlo iznela i neke američke bendova sličnog opredeljenja koji već godinama postoje. U nastanku sevefnoameričkog tradicionalnog zvuka (kao i folk kulture) najočitiji je uticaj narodne engleske, irske i škotske muzika (u skladu sa razmerom imigrantskih snaga); koje su isprepletane običajima i muzičkom kulturom drugih doseljenih naroda, oformile etničku zaledjinu za originalnu muziku američkog kontineta. Nekoliko je vekova kasnije tradicije našla svoje mesto u rock muzici i to u svom nepatvbrenom, skoro originalnom obliku, u idejama bendova koji su magijom svojih fascinacija izrežirali za budućnost scenu u kojoj John Wayne na kbnju i sa stetsonom na glavi posećuje koncert Sonic Vouth, koji baš tada na repertoaru imaju neku od pesama Dolly Parlon (a ceo prizor se, naravno dešava u Death Valley, pokraj groba gitare koju su tu sahranili Thin White Rope). Pravu malu muzičku senzaciju su, čini se prvi, 1985. izazvali Camper Van Beethoven stavljajući na jednu ploču pcsme koje iz nevino lepršave polke prelaze u psihodeličnost jedne Interstellar Overdrive (od Pink Floyd), i grčkog sirtakija u punk pesmu ravnu Fucked Up Ronnie (D.0.A.). Verovalno ohrabren ludilom, namemom konfuzijom, raznovrsnošću, egzotikom i ко zna jos cime Sto su proizvodili C.V.8., pojavio se negde u isto vreme niz bendova koji je radio nešto slično, a u svakom slučaju zanimljivo. Horseflies su, na primer, izbegli haotičnost izmiksovanih folk i rock motiva sa ploča C.V.8., oni su napravili tihu i nežnu ploču (LP Human Fly, 1989.) motivisanu indijanskom i muzikom iz XIX veka, a koja kao da je jedna duga uspavanka. Blood on the Saddle su, na neki način, stvorili pojam cow-punka - oni su nekako najopipljivije povezali zelene irske doline, lude škotske krčmare, časne sestre, kauboje j njihove devojke i preneli ih do asfaltne džungle, drive-in bioskopa i punk kulture. U celoj toj skupini (još i Texas Instruments, Silos, Chikasaw Mud Puppies, Violent Femmes, House of Freaks, Gipson Bros i mnogi drugi koji na svoj način ujedinjuju folk i rock), u poslednje dve godine su najautentičniji Boiled in Lead (Robin Anders, Todd Menton, Drew Miller, Michael Rawaz), po svemu sudeći najbolje čuvana tajna mincapoliskog underground pokreta. S obzirom da važe za svojevrsnu koncertnu atrakciju (potvrdjeno od strane Granta Harta prošle godine), pravo je čudo da su ovi poštovaoci svojih sugradjana Husker Du i Replacements, tako dugo ostali nepoznati. Počeli su 1983. svirajući isključivo itsku i englesku narodnu muziku, ali sa takvom snagom, proisteklom iz njihovog prilično neuobičajenog vidjenja folka, da su mnoge kritičare iznenadili, stvorivši usput krug Ijudi koji ih prati na svim koncertima. Medjutim, "pravi" život Boiled in

9 Lead započinje priključenjem (1986.) bubnjara R. Andersa, koji svira na enormnom broju udaraljki, i zasigumo jejedan od najboljih svetskih bubnjara - tada se odlučuju na vrlo smeo, recimo, eksperiment. Dakle, na jednoj strani svog opredeljenja ovaj skoro garage bend, počinje da olkriva za госк posve nove egzotične svelove, kao niko pre njih ih ukrštajući sa zapadnjhčkom underground muzikom (najpre sa punkom). Tako BIL izrastaju u pravi "world beat ansambl" (njihova formulacija) - sviraju pesme iz Turske, Francuske, Irske, Norveške, Srbije, Bugarsfce i Zimbabvea (bez šale), uz fascinantno poznavanje muzičke zaostavštine tih zemalja a sa intenzitetom punk-a, Sto ih čini najjedinslvenijim i najdoslednijim folk-punk sastavom. Potpuno se dobro i slobodno osećajući i kao akustičan folk sastav i kao urlajući gitarski bend - oni 1989. izdaju briljantni From the Ladle to the Grave LP, pravi dragulj združenih kultura, uobličenih u obskume ili humoristične slike iz života. Sa istim cntuzijazmom, snagom, vcStinom i sposobnošću da opčaraju hastavljaju i sa najnovijom pločom izdatom krajem ’90., LP The Orb (kroz čiji bi se naziv, orb - kugla, ncbcsko telo, svcvideće oko, mogla dokučiti ideja muzikc toju prave - sklop svcga mogućeg iz svih ■iullura). Sa izrazitom sklonošću za šekspirovski Iramalično i duhovito - tražeći smešno u iragičnom i obratno - BIL na relko razborit i tabavan način - kaleidoskopski govore o lamnim ■tranama života - napr. o AIDS-u (urnebesna jesma Microorganism, koja im je, uzgred, lonela nominaciju za najbolju folk pesmu Vlinesote ’89.), o ratnim žrtvama, o pijancima Mad Man Mora Blues), o atentatorima na predsednike, o ćaknutim ženama koje terorišu muževe sve dok isti ne ispuste dušu (Town of Ballahav) i sl. U njihovim pesmama nema ni trunke depresivnosti, prerada se neke od njih bave noslalgično lužnim temama iz prošlosti - lo je jedan poseban odeljak njihovog slvaralaSlva u kome nalazimo pesme o nameštenim brakovima zbog kojih se devojke übijaju (Stcp it Out Магу) ili o incestu (Son, Oh, Son), koje su toliko nepatetično tragične, obavijene lelargijom i raelanholijom, da znaju da vas načine ozbiljno nesrećnim sve dok traju. Ne duže, jer posle lakvih stvari, BIL ploču obično nastavljaju frenetičnim orgijanjem melosa u vidu albanskih šota, makedonskih ora (Čunovo oro sa The Orb), tajvanskih balada, potpuno ludačkih verzija bugarskih pesama (apsolutni favorit je Shopelzky Kopanica koja vas nagoni na manijačko đipanje po sobi sa bezbol palicom). To je još jedan način da istaknu svoju duhovitost, poigravajući se nemilosrdno osećanjima i raspoloženjima. Oni su neobuzdano zabavni - ukoliko vam ne kreće lako krv iz nosa. lako BIL tvrde da "samo prave muziku za igru i raspoloženje", oni nam nude nov, svoj raodel folka - folk odsviran na HC punk način. Postavši neprokosnoveni gospodari umetnosti rušenja muzičkih granica, BIL su band koji će sasvim sigumo premetnuti folk svet, a koji svakako treba čuvali u jednom delu mozga, posvećenom najdražim uspomenama, kao lutkama iz detinjstva. ■

Olja Miletić