Ритам

JENKI U BREHTOVOM POZORIŠTU

Tom Walts je još jedan od onlh likova koji su rock pretvorili u ambicloznu umetnost tokom sedamdesetih I osatndesetih - all na nacin koji je spajao književnika, Id ošar a i taientovanog muzičara. Žikica Simić razmislja kao dugogodišnji obozavafac, zadlvljen, all I zbunjen novim albumom "Bone Machine" I CD reizdanjima koji obuhvataju celu Waitsovu karijeru.

Žikica Simić

eliki hiperdizajnirani, artificijelni antiheroj američkog rockWrolla Tom Waits ponovo je u akciji. Njegov novi album Bone Machine oduševio je rock kritičare diljem planete. Kažu da se Waits vratio korenima svoje muzike i da je posle veličanstvene trilogije iz osamdesetih - Swordfishtrombones , Rain Dogs i Frank's Wild Years - na početku devedesetih snimio još jedno remek - delo. Pesme koje je Waits stvorio tokom svoje vise od dve decenije duge karijere naseljava skupina najneobičnijih tipova koji se mogu sresti u provincijskim zatvorima Amerike na kraju neke divlje, pijane subotne večeri. Tu su vinopije, sitni kriimnalci, drogirani hispanoamerikanci, prostitutke, posrnule kelnerice, vlasnici promašenih snova najrazličitije fele koji svoje ranjeno srce i neisplakane suze imaju tetovirane na rukama. Pored njih u Waitsovim pesmama su utočište potražili i oni ljudi koji se mogu iste takve večeri videti okupljeni oko tanjira tople supe u nekom svratištu Armije spasa: klošari, nakazni patuljci, gorostasni debili i groteskne ocvale prostitutke izgubljene u izmaglicama alkohola, nikotinai promašenih života. Tu felinijevsku paradu smo imali prilike da vidimo u famoznom spotu za ujka Tomovu pesmu In The Neighborhood . Ambijenti u kojima se te individue kreču i žive svoje zlosrećne sudbine su đubrišta velegrada, poslednji nočni vozovi ka predgradima, prljave stanice metroa, kineske četvrti i singapurske krone. Da bi na adekvatan način plasirao bizarne price o svojim opskumim junacima, Tom Waits je još u sedamdesetim konstruisao posebnu muzičku formu u cijoj je osnovi bluz u koji su usađeni elementi preuzeti iz kabarea, evropskih šansona i Brehtovih songova. Ta jedinstvena, hibridna forma odlicno je sredstvo za prezentciju svih nijansi koje priče o ovakvim junacima poseduju. Poseban aspekt Waitsove muzike predstavlja način interpretacije. Ima nečeg potpuno morbidnog u načinu na koji Waits peva. U njegpvom glasu ima mnogo jefdnog alkohola i lošeg duvana, a sa vremena na vreme vam se učini da u njemu samome ima i nečeg kanceroznog. Mahnitost i frenetičnost interpretacije savršeno korespondira sa sadrzajima pesama, ali

48