Ритам

RITAM muzika

DECA LOSIH MUZIČARA Dobar dan! Sorabia Disc (kaseta, CD) Za sve one koji su vaspitavani, kada je ovdašnja muzika u pitanju, na relaciji Haustor-Disciplina Iđčme-Miladojka Youneed, evo jošjednog izazova: Deca loših muzičara. Pored svih jasno izraženih kreativnih i izvođačkih različnosti spomenutih, jezik kojim se obraćaju, u komunikaciji sa plesnim ritmovima, dosta se podudara. Svi navedeni, osnovu grade па klasičnoj instrumentalnoj postavi (bubanj - bas - duvači - glas, plus gitare - klavijature), što se u vremenu (uglavn-

om neinventivne upotrebe) kompjutera i matematički hladno proračunatih, bezdušnobezgrešnih projekata, smatra prošlošću. Kroz tradicionalno poimanje zvuka, vraćajući prirodni, punokrvni, ritam plesnom koraku, korak pokretu, pokret igri, igru zabavi, i DLM uspevaju da podijum za igru i klupske sale ponovo postanu mesta na kojima se opet nešto dogada i na kojima treba biti. Deca lošii muzičara, za razliku od Discipline kičme i Miladojke Youneed koji bazu imaju u rhythm’n’bluesu, odnosno jazzu, svoje temelje postavljaju na soul/funk/dance terenu, što ih povezuje sa Haustorom u plesnom raspoloženju, odakle, neoptereceni stilskom uniformisanošću i ojačani zavidnim stepenom sviračke umešosti, lagano, mudro, sigurno i britko svojim pesmama dodaju neophod-

nu dozu rockeričnije pop jednostavnosti i zaraznosti. Album „Dobar dan!” kasetnog (10 numera) i LP i CD (14) formata predstavlja ostvarenje one formule u kojoj su se mnogi bandovi i pojedinci okušavali, a ko zna iz kog razloga tu formulu nisu nikad do kraja protumačili i ostvarili. Jednostavno, DLM su napravili materijal koji je podjednako stilski uobličen, a autentičan, dostojanstven i zabavan, hitičan i čvrst, ozbiljan i veseo, razgovetan i topao, neposredan i tečan, istovremeno jasan i dopadljiv kako vikend, tako i angažovanjem slušaču.

Božidar Radojičić

DIREKTORI N/' Cistićete ulice Carlo records, 1992. Kad sam bio mali, najviše sam voleo bajku o Ivici i Marici. Kao i sve bajke, i ova se srećno završava, Glavni junaci gurnu zlu babuskeru u šporet i onda još dugo, dugo žive srećno i zadovoljno. Ako je suditi po nekim pesmama sa debi albuma beogradskih Direktora, poput ,J3ando crvena”, ili naslovne „Cistićete ulice”, ova bajka bi lako mogla uskoro da postane stvamost. Beogradski Oi punk bio je sve do nedavno nepravedno zapostavljen. Jedan, s obzirom na vrstu muzike o kojoj je reč, prilično neubedljiv razlog, bio je taj što je sviracka tehnika ovih bendova daleko ispod visokih standarda koji vladaju na beogradskoj underground sceni. rugi, još manje übedljiv argument, bio je taj da je tamo negde u civilizovanom svetu sada hiljadu devetsto devedeset druga godina.Najzad je ipak postalo jasno da, u zemIji koja se od Afrike, nažalost, razlikuje jedino po znatno manjem broju Crnaca, na represiju niko nema odgovor ni približno tako žestok kao onaj koji daju Direktori u pomenutim pesmama, ili, recimo, šaht, bend sličnog usmerenja u pesmi „Mars odavde, šabane!” Iznenadujuća popularnost koju Direktori uživaju i kod sire rock’n’roll publike nameće poređenje sa nekima odr značajnih imena rap muzike, čiji su albumi, u najmanju ruku, anticipirali dogadaje koji su svojevremeno potresli Los Angeles. Album „Čistićete ulice” je, u svakokm slučaju, dovoljno zapaljivo i zastrašujuće parče plastike, kako za političke skupove i fudbalske utakmice, tako i za plašenje komšija - penzionera u hladnim novembarskim i decembarskim noćima pred izbore. Zbog svega naved-

enog, čim završim ovu recenziju, baciću u dubre svoje zalihe losiona protiv ćelavosti i oslobodiću skinheadakoji čuči u meni. Dakle, pošto ser Crvena Banca bacila na branje cveča, prepustivši zvezde petokrake rock’n’roll kritičarima, ovom albumu sada mime đuše mogu da dam svih pet

Uroš Stojanović

ICAZNA ZA OŠS Ispod zemlje Sorabia disc kaseta, LP, CD Legendakaže da kadaje sredina prezasićena uzbuđenjima, praktično je nemoguče ikoga šokirati. Tako, sledeći teoriju relativiteta dolazimo do činjenice da su radikalni zahvati poput panka, kao i u apsolutnom odsustvu dogadanja krajem 70-ih, nanovo neophodni. Zajedno sa desetinama grozomomih plagijata datog trenda, dobili smo inekoliko autenticnih bendova (Direktori, Deca loših muzičara, Presing, KZU, Klajberi, Plejboj, Kanda, Kodža i onaj treći) koji nas, svaki na svoj način, oslobađaju nagomilane nebeske

narodnjačke energije sa crvenom ružom med’ zubima i pištoljem u reveru. KZU postoje nekih šest godina (u sadašnjoj postavi od ’88.) i Ispod zemlje je njihov muzički prvenac, пе računajući singl Deri kamen iz ’9l. godine. Glavna odrednica Ispod zemlje je garažni zvuk sa korenima dubokim nekih dvadesetak godina, no sasvim na svoju ruku naime, KZU počiva na ličnom doživljaju uzora (Stooges, Hendrix i - Robna kuća), pre nego na pukom kopiranju istih (što se može objasniti afričkim detinjstvom prvog Soveka benda, legendarnog Iveka, koji je celu new

55