Ритам

RITAM tehno

Gordan Paunović

DIGfTALNA KONFUZUA

-1992. će, kada je reč o svetu naprava za uživanje u zvucima, definitivno biti godina DCC-a, digitalne kompakt kasete. Radi se medijumu kome je Indus trija namenila da zameni postojeću muzičku kasetu kao nosač zvuka, na isti naein kao što je kompakt disk to učinio sa LP pločom počevši od 1982. godinc. Početkom oktobra meseca, holandski Phillips pustio jc u prodaju prvc DCC kasetofone, paralelno opskrbljujući tržište adckvatnim softverom - praznim ali i unaprcd snimljenlm DCC kasetama kompanije Polygram. Istraživanja diskografske industrijc pokazuju da je LP ploča još 1976. prestala da bude vodeći međijum, ustupajući to mesto običnoj muzičkoj kaseti. Tokom 1989. godine, prodaja kaseta zabeležila je vrhunac, od kada beleži siguran pad. Industrija to naziva "zasićenošću formatom", predviđajući da će se to dogoditi sa CD-om već 1993. Uprkos tome, statistika o prodaji kaseta govori o tome đa su njehi proizvođači još uvek daleko od opasnih teritorija. Fantastičan podatak o prodatih 1600 miliona praznih i 1000 miliona SDimljenih kaseta u 1990. godini stavlja analognu muzičku kasetu na drugu poziciju liste najprodavanijih električnih proizvoda na svetu, odmah iza sijalice. Ovome treba dodati jednako frapantne činjenice o prodaji raznih kasetofona (dekova, geto blastera, vokmena itd.) u 1990. godini koje govore da je 193 miliona takvib spravica dobOo nove gospodare, od toga 82 miliona portabl-kasetofona, 46 miliona vokmena i 42 auto-kasetofona. Zbog procene industrije o životnom veku analognih medijuma od otprilike 30 godina, koja je potvrđena na primeru LP ploče, Phillips je duže vreme radio na razvo-

ju tehnologije đigitalne muzičke kasete, koristeći prednosti pronalazača kompakt diska. A ini nam se da je za to postojao još jači razlog od proste činjenice da će se nedavno navršiti 29 godina vernog služenja analogue kasete. Analiza prodaje kompakt disk plejera pokazuje njihovu totalnu komercijalnu inferiornost u odnosu na kasetofone. Od 1982. do danas prodato je "samo" 120 miliona CD plejera shorn sveta, dok je u istom periodu prodato ukupno 1620 miliona kasetofona (ill 180 miliona godišnje) - dakle 14 puta vise. Kontinuirana popularnost kasete i u vreme digitalne revolucije CD-a navela je Phillips na istraživanja mogućnosti komercijalne ek-

sploatacije DCC-a, uredaja koji treba da nasledi analogni kasetofon na prestolu najmasovnijeg muzičkih uredaja našeg doba. Prva očekivanja Phillipsa od prodaje DCC hardvera kreću se u rangu trostruko veće brojke u odnosu na prodaju CD hardvera, naravno nakon početnog uhodavanja tržišta. Optimizam se zasniva na nekoliko očigleđnih pređnosti nove tehnologije. Prva je "obrnuta kompatibilnost" - pored novih, digitalnih kaseta, DCC kasetofoni mogu da reprodukuju i ranije snimljene, stare analogue kasete (ali ne i da ih snimaju, odnosno presnimavaju) koje tako dobijaju pravu arhivsku vrednost. Druga stvar je kvalitet zvuka; s obzirom da se radi o 18-bitnom digitalnom medijumu, teoretski je moguć isti nivo kao i kod CD-a. I konačno, možda i presudno - snabđevanje tržišta adekvatnim softverom (i praznim i fabrički snimljenim kasetama) je zagarantovano jer su cirkularno pismo podrške novom formatu potpisale sve glavne diskografske kompanije: Capitol, EMI, MCA, Geffen, Decca, Polydor, Phonogram, A&M, Island, London, Mercury, WEA, Warner Bros, Elektra, RCA, Arista,

Ariola i Virgin. Jedino važno veliko hue koje nedostaje na ovom spisku je Columbia Records (CBS), zbog toga što je njegov vlasnik Sony kompanijakoja uskoro izbacuje - navodno ingeniozni - konkurentski Mini Disc sistem, najavljujući još jedan "rat formata", već viđen u slučaju VHS/Betamax obračuna. Da u ovoj ptiči ne bi bilo baš sve sasvim idilično, pored Sonyja pobrinuli su se i proizvođači DCC-a. Jer, da bi uživali u impresivnim digitalnim performansama DCCa, brzi pristup željenoj numeri nalik na CD, savršen displej koji pokazuje naslov kompozicije i izvođača, kao i daleko robusniji mehanizam od laserskog diska, inoraćete i da - platite. Inicijalne cene Phillips hardve r a nki

toliko nepodnošljive; prvi DCC kasetofoni koštaju izmedu 400 i 600 funti, što obećava da će u relativno brzom roku od 12 do 18 meseci ta cena bill bar dva puta manja. No, tu su proizvođači kaseta koji su svoje cene "zapaprili" do granice besmisla: fabrički snimljene kasete koštaju kao i kompakt diskovi, oko 12 funti, dok su cene blanko kaseta od 90 minuta oko 7 funti, bez indicija da če ozbiljnije padati. Naravno, u prvo vreme će fanovi Dire Straits i Eltona Jobna bili najbolje opskrbljeni dok će obožavaoci Eugena Chadboumea, Daniela Johnstona i, uopšteno govoreći opskurnijth izvođača biti piinudeni da sejoš malo strpe. Sumnjam da su dobili i sve njihove kompakt diskove do sada. O budućnosti i trajanju samogDCC-ada i ne govorimo. Korišćenje digitalne tehnologije strahovito smanjuje životni vek novih fomiata, a nova iznenađenja već kucaju na naša vrata - CD uređaji sa mogućnošću snlmanja (CD-R) i kompjuteri čije disk jedinice memorišu muzičke sadržaje. Dobro razmislite pre nego što ih otvorite.

61