Ритам

KING SIZE KING

Čovek ЧГ ® 9 koji piše Jilmski.

ZA mene kažu da bih mogao da objavim kao bestseler čak i spisak svog prljavog veša, koji sam odneo na pranje. Neld kritičari, pak, tvrde da upravo to i radim. Ja bih za svoje romane pre rekao da se radi o katalogu robne kuće Sears sa zapletom. Ako ćemo da sudimo po komercijalnom uspehu, pribavljanju legjtimiteta jednom potcenjenom žanru, broju obožavalaca, kritičara i kultumih poslenika koji se bave njegovim delom, apetitu Holivuda za njegovom produkcijom, kako vehkim tako i malim formama, kao i desetinama pisaca koji ga slede i oponašaju, Stiven King je najznačajniji horor autor, recimo slobodno, stoleća. Da, moguća je svaka rasprava o superlativima, da li je on najbolji, najneukusniji, najintelektualniji, najreakcionamiji, najđuhovitiji, najneoriginalniji, najjeziviji Ш najnešto drugo. AH, ovo nije mesto na kom bismo se bavili nečim što je već postalo predmet ozbiljnih radova na američkim univerzitetima. Ovde ćemo obratiti pažnju na ono od čega je počela priča o Stivenu Kingu kao čoveku koji nam prenosi svoje strahove. A počelo je od filma. Kada je imao sedam godina (pre toga: roden 21. septembra 1948. u Portlendu, kao drugo dete u porodici; otac Donald King, momar, napušta porodicu bez traga; majka Neli Rut King izdržava porodicu radeći sve i svja, najviše u perionici mblja), mali Stiven King je video prvi film u životu za koji može da svedoči da ga se seća: ništa đrugo do li „Biće iz Cme Lagune” (Creature from the Black Lagoon, Jack ARnold, 1945. ). Sećanje: „Cudovište je izgledalo fenomenalno u onom gumenom kostimu. A tek Džulija Adams, u belom, kupaćem...” Sa osam godina piše svoju prvu priču, i ne staje do danas. Tempo mu je 1500 đo 2000 reči, odnosno pet do sedam kucanih stranica svakog dana, osim na Božić i na rođendan. Otkrivši na tavanu valjda jeđino Sto mu je od oca ostalo dva sanduka puna roto—romana, King nalazi i svoje Uteramo

usmerenje, shvatano sa izvesnom samoironijom tokom srednje škole, kada je objavljivao pričice u školskom listu. Ali na studijama (University of Maine), pišući za studentski magazin, postaje sve ozbiljniji. Njegova kolumna „Kingov dubretarski kamion” (King’s Garbage Truck) bavila se misterijom, aU i stuđentskom apatijom, kritikom rata, politikom, kao i filmom i televizijojn. To se kasnije veoma isplatilo, posle dvadeset godina, kada su TV kompanije bile spremne da zlatom plate Kingovo nekadašnje mišljenje o njima. Prvi roman „Keri” objavljen mu je 1974. da bi ga Brajan de Palma ekranizovao već dve godine kasnije („Carrie”). Oba autora su, svaki па svoj način, uspeU da izvedu čaroUju pretvaranja Keri Uajt, na počefku opisane kao „krmača”, odnosno Sisi Spejsek, na početku usnimljene kao neprivlačna tinejđžerka, u lepoticu i pravu kraljicu večeri, pri čemu ni King ni đe Palma nisu insistirali na eksplicitnim momentima fizičke promene. Sam razvoj zbivanja oko glavne junakinje je ono što dovodi do našeg poimanja ružnog pačeta kao belog labuda; prikazivanje strahovitih razomih moći je nešto čega se nijedan od njih neće odreći. I tako je počelo Kingovo prisustvo u kinematografiji, koje je za proteklih osamnaest godina rezultiralo sa 33 filma koji pose njegov potpis kao autora predložka, što znači skoro dva godišnje. Od toga je u dva igrao („Creepshow”, 1982. r. George A. Romero i ~Creepshow 2”, 1987. , R. M. Gomick po Romerovom scenariju), a jedan je i režirao (~Maximumm Overđrive”, 1986). Ova impozantna brojka kazuje da je, izgleda, Stiven King zadužio film. Stvari, ipak, stoje obmuto. Film je stvorio Stivena Kinga. Pored činjenice da je estetika filmova koje je gledao u detinjstvu presudno uticala kako na njegova interesovanja tako i na njegov stil (prva objavljena priča mu se zove „Bio sam tinejđžerski pljačkaš grobova”), upravo je Fiim bio ono što je stvorilo mogućnost da se King uopšte pojavi.

ТРИТ-НГП 59