Ритам

METAFIZIKA STRIPA

Intervju sa Scottom McCloudom

Knjiga S. McClouda. „Razumevanje stripova” je ambicioznog i značajnog dometa. Scott zaranja u samu srž ovog medija, koristeči formu samog stripa da bi posegnuo izvan poteza tuša i oblačića i istsražio nešto mnogo dublje načina na koji naši mozgovi dešifruju kako reči tako i slike. Kađa je knjiga izašla podigla je galamu u krugovima crtača stripova zbog svoje pronicljivosti, svog cilja i jednostavnosti. Ovim tekstom Ritam otpočinje saradnju sa časopisom Stranger iz Sietla prenoseći telefonski intervju koji je sa autorom knjige napravio James Sturm.

N: Naziv tmje knjige je „Razumevanje stripova" - Nevidljiva umetnolst”. Šta je to čini „nevidljivom ”? S. Postoji nekoliko razloga što sam odabrao taj naslov. Jedan je prosto činjenica da je strip praktično, nevidljiv u američkoj kulturi. To je bila prilično granična umetnička forma. Drugi razlog je to što ja mislim da je umetnost pravljenja stripova, onog što se podrazumeva kao umetnost i zanat stripa, praktično nevidljivo naročito umeće pripovedanja i posebno ono što se dešava između crteža, što je u stvari taj nevidljivi svet gde ijudska mašta uzima dva različita lika, odnosno igra posrednika. Naslovio sam je tako zato što je za mene umetnost stripa ono što se događa između crteža, to je taj nevidljivi svet. N: Da li bi svoj pristup nazvao metafizičkim '.’ Ni tvoj pristup crtanja stripova definitivno nijc „Nacrrtajte Binldj-a i osvojite 500 dolara... ” S: Da, svakako da ne postoji sasvim dovoljno knjiga „како da” u knjižarama. N: Ovoje skoro kao „Zasto da...” S. Da puno toga jeste. Ako je knjiga metafizička, onda sam ja do toga došao na zadnja vrata, kao i do semiotike. Mnogi Ijudi su mi rekli da sam ponekad pisao semiotičke tekstove, ali to su stvari koje nisam nikad zapravo proučio i zato knjiga nije imala direktna zapažanja, a ja sam samo primećivao stvari na način, na koji čitam stripove, i kako moj mozak radi dok ih crtam, počeo sam da postavljam pitanja, i do kraja sam vodio mnoge svoje ideje. Docnije, pošto sam to završio otkrio sam i mnoge paralele sa drugim sferama. Ali sada raoram da obrćem i čitam sve one materijale za koje svi misle da su na mene uticali. N: Ipakjesi citirao Marshall-a McLuhana... S. McLuhan je jeđan od velikih izuzetaka, Pročitao sam M. pre nego što sam napisao

knjigu. Najveći McLuhanov doprinos mome razmišljanju, je činjenica da je on imao hrabrosti da ne bude u pravu; puno je istraživao i dolazio do nekih neobuzdanih ideja i vodio ih do samog kraja. U neke od njih je posumnjao tokom vremena, ali mislim da je činjenica da je bio spreman da dovede sebe u opasan položaj i načini ove sulude pretpostavke, ono što mu je omogućilo da otkrije neke najosnovnije ideje koje su se na duge staze pokazale kao ispravne. N: Ti to takode činiš. S. Da. Ja u osnovi volim da započnem debatu, a da je ne završim. N: Da li smafraš strip jezikom za sebe i jezikom uopšte? S. Naravno. U stvari mislim da jezička analiza kao sredstvo može da nam pomogne da govoiimo o stripu. Mislim da strip ima svoj rečnik; on ima elemente koje možeš da opišeš i kvalifikuje, on ima sopstvenu gramatiku i sopstvene dijalekte. Ako ođnesete stripove na drugi koji svet i pustite ш da razvijaju u relativnoj izolaciji kao u Japanu, vremenom se stvara drugačiji dijalekt. N: lako nije prvi koji je morao da povemje u ovo, Torence Mckenna kaže da je svet sačinjen od jezika i da to odreduje našu slvarnost više nego psihičke manifestacije. On kaže da naša kultura ne može da se pomera unapred brže nego što naš jezik to dopušta i da bisrno se razvili kao vrsta, da bi spasli svoja jađna dupeta, moraćerno da stni slirno nove metafore i nove načine saopštavanja stvari. Mislite li da bi strip rnogao da se uklopi u tu računicu? S: Moglo bi, đa. Voleo bih da saznam više o lakvim idejama. Mislim da je tvoja parafraza njegovih ideja tačna, iako se kod usmeravanja jezika u svrhu socijalne promene čovek može

61