Ритам

FILMSKO LETO 94

NJUJORK STRATEGIJE USPEHA

Ukoliko je neko i pomislio daje letnja bioskopska sezona pod znakom pitanja zbog mesec dana gostovanja „najpopulamije igre na svetu” u SAD ta ideja je odbačena još na samom početku, dakle krajem maja, kada su dva vodeća bioskopska „lanca” - Cineplex i Loews - podigli cene ulaznica, navodno probno, samo tokom leta, sa 7,5 na 8 dolara i time potvrdili da se i od ovog leta očekuje da obore sve prethodne rekorde. Uprkos rekordne posete fudbalskog prvenstva, preko 3,5 miliona gledalaca, bioskopi nisu osetili ništa od euforije kakva bi se mogla očekivati na nekim drugim geografskim tačkama, pa je onda jednostavno izvesti zaključak kako su brige Holivuda u sasvim drugim vodama od fudbalsko-navijačkih strasti. I dok je ranije bilo prilično lako „programirati” uspeh filma smeštajuči ga u odgovorajuću sezonu - božić, leto, proleće, jesen - prilagođeno profilu filma i gledišta u određenom periodu , stvar je sada do te mere sofisticirana da je određeni datum i položaj filma u odnosu na konkurenciju za vreme početog vikenda, kao i onih što su prethodili ili dolaze iza, doveden na nivo nauke, te je postao udarno oruđe u rukama producenta, moguće čak važnije od samog kvaliteta filma. Pokaznih slučajeva ima u oba smera: i solidnih filmova koji su propali na blagajnama, i marketinških pobeda rutinskih proizvoda. Svimaje još u svežem sećanju prošlogodišnja drama oko MekTirnan/Švarcenegerovog filma „Last Action Него”, koji se nasukao zbog posledica glasina i lošeg tajminga, i to je model koji su ove godine pokušali da izbegnu svi studiji. Taktike se razlikuju od slučaja do slučaja. Warner je pucao na sigurno i izbacio ..Maverick” nedelju dana pre zvaničnog starta sezone (poslednji ponedeljak u maju, tzv. Dan Veterana) i na taj način dobio dve stvari: prvo, iskoristio je prazan hod bioskopa u kojima se apsoslutno ništa od značaja nije prikazivalo u to vreme, i drugo - ratosiljao se vestem konkurencije koja ozbiljno priprema povratak u sezoni leto/jesen 1994. Formula za „Maverick” je „Smrtonosno oružje” ide na zapad: Mel Gibson minus Deni Glover plus Džodi Foster, specijalni gost u ovoj epizodi Džejms Gamer (inače originalni naslovni TV junak iz pionirskih dana), ravnatelj Ričard Doner. Ništa više. Da je sreća nepouzdan faktor rano su primetili producenti akcionog filma „Speed” i rešili da iskoriste talas iznenađu-juće pozitivnih reakcija pomerajući premijeru za skoro dva meseca ranije. Baš kao i u fudbalu, svake sezone se na platnu pojave autsajderi koji ргеко noći postaju svačiji Ijubimci, i kritike i publike, i automatski se plasiraju najmanje u drugi krug ako ne i u neko polufinale. Reditelj Jan De Bont, inače istaknuti direktor fotografije, rukovođen čistom frustracijom industrijskim diletantizmom Holivuda, napravio je najpošteniji, relativno niskobudžetski, akcioni film u poslednjih nekoliko sezona. Optuživan da je zanemario karaktere, doduše tvrdo skicirane, i prenapregnuo akciju, De Bont nije mogao da dobije bolju potvrdu da je ostvario ambiciju većine sličnih projekata - dva sata besomučnog tobogana. Odgovarajući opis je autobus pun putnika sa bombom tempiranom da eksplodira ukoliko se kreće sporije od 50 milja. Cinično, uzevši u obzir da se nalaze na zakrčenimn autoputevima Los Anđelesa. U paketu su još vožnja liftom i metroom, opet začinjeno eksplozivom. Čak ni katastrofalni stereotip-kasting

Denisa Hopera kao ludog bombaša nije uspeo da umanji učinak, i ostatak ekipe - Kianu Rivs, Sandra Bulok, Džef Deniels - je prava mera za ovu vožnju. I, posle skoro dva meseca od premijere, film je i dalje u vrhu monetamih bioskopskih tokova. Koletivni napor gore pomenutih uspeo je dapomrsi račune ekipi okupljenoj oko naslova ~Blown Away”, a tome je znatno doprinela promena datuma premijere - „Speed” je trebalo da se pojavi nekoliko nedelja kasnije - tako da su objektivni problemi ovog filma - očajan scenario, piromanska režija, glumci prepušteni sami sebi isplivali sami onogtrenutka kadje siromašnija ali inteligentnija verzija istog sadržaja postavila standard, bar za ovu sezonu. Čak su i sami akteri, Džef Bridžis i Tomi Li Džons, digli ruke od projekta, valjda još tokom snimanja, i nisu sa preteranim entuzijazmom učestvovali u promociji. A moglo je da bude obmuto, i u tom slučaju bi žrtva bio „Speed”. Za polovični uspeh filma ~Wyatt Earp” krivi su spoljni faktori otprilike koliko i sami autori. Neočekivano topao prijem, i samim tim solidan komercijalni efekat, filma „Tombstone” od рге samo šest meseci, visoko ocenjene uloge Vala Kilmera i Kurta Rasela i, verovatno najvažnije, identični sadržaj, bez obzira Sto je u pitanju „autentična” interpretacija čuvenog obračuna kod O.K. Korala, trebalo je da producentu Kevinu Kostneru i reditelju Lorensu Kasdanu bude osnovna prepreka da sada puste film u distribuciju. „Maverick” je zatim privukao dosta publike, apoznatoje da prosečni potrošač ne može da podnese više nego jedan vestem po sezoni, pa je i to bio siguran znak za povlačenje. Nakraju, dužina i težina samog filma jednostavno su se opirali letnjoj šemi. Brzo izdanje na videu možda još može da spase uloženi trad, ali štetaje več napravljena. Bez Oskara ove sezone za gosn’Kostnera. O Denisu Kvejdu i da ne govorimo. Za razliku od Kostnera, Amolđ Švarceneger se otresao nekih od funkcija, rešen da ne ponovi prošlogodišnji debakl, i stavio se još jednom u službu Džejmsa Kameruna, ovog puta u špijunsko/porodično ~haj-tek” akcionoj komediji „TraeLies”. Ova složena defmicija govori da je dosta truda uloženo da se definiše publika kojoj se film obraća - Džejmi Li Kertis nosi dobar deo filma, a samim tim i drugačiji profil gledališta - kao i inteligentniji pokušaj da se oplemeni Amoldov imidž. Svi značajni elementi Kamerunovog opsesivnog stila su prisutni (vidi pod ~haj-tek” akcija) ali je vešto utkano i poneŠto od duha komedija Hauarda Hoksa, rečju, dobra mera visoke tehnologije i skrubo! komedije. Film je upravo završio prvi vikend, nezvanično na vrhu liste najgledanijih filmova. Takođe na vrhu već nekoliko nedelja sedi i Diznijev „Lion King”, jedini oko kog valjda nije bilo dileme vezane za tajming. Veličanstsveno animiran, prvi Dizni koji tretira smrt, i prvi bez animiranih humanoidnih karaktera, upošljavajući ~0l star” ekipu - Džejms Erl Džons, Vupi Goldberg, Džeremi Ajrons, Metju Braderik - za vokalnu animaciju, film ima očigledan zadatak da pokrije troškove Diznijevih „odelenja” za odrasle, Hollywood Pictures, Touchstone, od skora i Miramax, jer rezultati od početka godine nisu baš za slavlje. Sa izgledima da dostigne cifru od 20Q miliona dolara samo ođ posete bioskopima za koju nedelju, dakle bez suvenira vezanih za film, zadatak je više nego uspešno obavljen. Na kraju slučaj koji na najilustrativniji način govori da kvalitet ftlma ovih dana ima jako malo veze sa poslovnom stranom. Film Džona Dala (Dahl) „Red Rock West” bio je na putu da se izgubi među milionima naslova na policama video klubova, jer je odbijen od strane svih velikih i malih distributera, kad je mikro kompanija Roxie Releasing iz San Franciska rešila da nekoliko kopija prikaže u većiim gradovima. Dal je sa bratom Rikom napisao scenario za noar triler smešten u srce teksaških pustara i omogučio Nikolasu Kejdžu da napravi do sada najbolju ulogu u karijeri. Kejdž

14