Ритам

Bilo kako bilo, našli su vrlo brzo nove pokrovitelje i saveznike u pravim гар atrakcijama kao što su Run DMC ili L.L. Cool J, svirajući sa Just Iceom i Schooly D-jem. Rubin je sa Russellom Simmonsom (iz Run DMC) pravio svoje malo carstvo nove tinejdžerske muzike zvano Def Jam, koje je još 1984. izdavalo rap maksi singlove vodeći posao iz nečijeg špajza, a 1985. već bilo deo velike etikete Columbia, kao najvrelije novo ime u poslu. Rick Rubin je tražio način da nešto što je već nekoliko godina, a svakako od 1983. bilo svetski poznata nova muzička kultura - hip-hop - proda nekako van crnačkih geta. Dve velike šanse Def Jama zvale su se Run DMC (koji su sa Aerosmith napravili prvi veliki crossover hit osamdesetih, “Walk This Way”), i - Beastie Boysi. Prednost ovih drugih, bila, je naravno, u tome što su bili belci. Šta god da su uradili moglo je samo da se isplati na već uveliko pripremljenom terenu. U do tad eksluzivno cmačku muziku provalila su bela deca koja rapuju, prskaju se pivom, gadaju tortama i maltretiraju Ijude po žurkama, buneći se zbog svoje zanemarenosti - Boysi su prevazišli sebe i sa singlom “(You Gotta) Fight For Your Right (To РагГу)” napravili HIMNU odbačenih. I to je sve što treba reći. Sledeća stanica bila je Madonna. I to bukvalno - Beastie Boys su bili najvrelija nova atrakcija 1987. kad su nastupali kao pregrupa nikom drugom nego - Njoj. Naravno, zahvaljujući raznim uspelim poslovnim kontaktima tada cvetajuće firme Def Jam, apsolutno najzaslužnijeg pojedinačnog izdavača za proboj hip-hopa na tržište belaca, i to usred japi merilima uspeha obikovanog tržišta pop muzike osamdesetih. Svirajući par koncerata ispred jedne od monster ikona popularne kulture, Beastie Boysi su imali jedinstvenu priliku da se suoče sa vrhom tadašnje Industrije Zabave, kulisama od stiropora i pogledora sa bine na desetine hiljada posetilaca koncerta. Koji uzvraćaju. Horovitz - Iskoristili smo priliku da se našalimo sa svima njima. Ali smo brzo shvatili svu neudobnosl siluacije - svi, od redara, preko Madonninog menidžmenta do publike, ponašali su se prema nama kao prema pajacima koji su izašli na hinu da se maln krevelje i uvesele Ijude dok ne dođe zvez.da. Što je potpuno u redu. Onda smo mi samo to preneli na naše koncerte i dali takvom ugođaju neslućene dimenzije. Ovo “neslućene dimenzije” odnosi se podjednako i na gigantski plastični penis čije je zasenjujuće prisustvo krasilo njihove tadašnje solo nastupe, i na vrstu vređajućeg humora kog su B-Boysi doneli sa košarkških terena i njujorških dvorišta ne štedeći nikoga, i na razlupane gardarobe i hotelske sobe pokrivene srčom i praznim Budweiser konzervama piva. O go-go plesačicama u kavezima drugom prilikom. Boysi su došli da divljaju i sve su učinili da spot za “(You Gotta) Fight For Your Right (To Party)” pretvore u isečak iz života. Oni nisu glumili. “Licenced To III”, izdat pred samu novu 1987. godinu bio je tinejdžerski božićni uspeh kakav je potom ponovila možda još samo Nirvana. Osim ode Bruklinu (“No Sleep Till Brooklyn”) i pomenute himne žurkolomaca i ostale zaboravljene gradske dece, već ovaj muzički momenat zahtevao je od slušaoca nešto više muzičke kulture i poznavanja crnačkih vajbova i ritmova. Ko je želeo da traži mogao je već ovde da nađe dovoljno argumenata da Beastie Boys nikako nisu besvesni grebatori o trend, a još manje da ismevaju cmce i svode na sprdnju

političke zahteve koji su ргеко гара prvi put posle mnogo godina otvoreno saopšteni Americi pločama i konceratima hip-hop zvezda. Doduše estetika tipa udarim-te-u-glavu-ciglom prodala je ovaj LP u 4 miliona primeraka, ali prava zrna muzičke radosti i potonje zbunjenosti publike bila su tu negde, još skrivena. Izgleda da su ove cifre zaigrale nekom pred očima budući da su članovi grupe brzo ustanovili da na njihovom računu u banci ne postoji novac koji bi odgovarao količini prodatih ploča. Budući da je njihov debi bio najprodavanija rap ploča ikada, B-Boys su pravilno izvukli zaključak i otišli od Def Jama, što nije bilo teško, ne dobivši svoj novac, što se slutilo. Ne samo to. Otišli su i iz grada (menjali su NY za LA). СКШ BUTIK ZA BELB MOMKE I dok su cifre još igrale pred očima, grupa je sa radoš“u snimala svoj novi album, koji je trebao da ih pokaže u sasvim novom svetlu - zahvaljujući prijatelju Thurston Mooreu (opet onl, zaštitnik američkog undergounda u svim oblicima), posao im je vodio novi, sposobni menadžer - John Silva - čovek koji je vodio karijeru Sonic Youth do vrhunca. Okrećući leda ulozi podivljalih pajaca, tražeći više poštovanja za svoju Muziku, Boysi su, nažalost, za trenutak svima ličili na promašen slučaj, grupu koja je izgubila svoje mesto u pop svetu, a nije umela da stvori novo - otprilike kao slučaj onih nesrećnika A-ha, koji su negde u isto vreme odbijali da budu tinejdžerska pop grupica, tvrdeći da su Umetnici sa ambicijom dubokom kao norveški fjord. “Paul’s Boutique” bio je, naravno, albura-prekretnica. 1989. su najavangardniji od crnih muzičara pokušavali da u hip-hop unesu što više semplovanja iz pravih, organskih izvora crnačke pop muzike. Pozajmice izjazza, funka, soula, pa i reggae, postali su receptkuda ići dalje, pošto su De La Soul već proklamovali “daisy age”, sa svojim udarenim smislom za sakupljanje muzičkih uzoraka upravo iz gorespomenutih izvora. Neki put je izbor sempla otkrivao određen stav. Beastie Boys su imali i stava i semplova na pretek (“semplovali smo kao da će sutra smak sveta” izjaviće jednom prilikom). Mada su još na prvom albumu imali u svoje pesme umiksovane detalje drugih pesama (u “Time To Get 111” tako možemo čuti i Zeppeline i Creedence i Ваггу Whitea), tehnološka nesavršenost ih je sprečavala da prekopiraju sve što im se kod drugih dopađa. Sad je to bilo moguće. Horovitz - Kad smn lepo naučili to da radimo, kad smo shvatili kakn se korisle kompjuteri, rekli smo, hajde da pntpuno poludimo, šta nas briga. Umesto da u pesmi imarno jedan ritam, hajde da ih bude pet. I hilo ih je pet... Drugi album B-Boysa, sme-10 ludilo na temu seplovanja svega od Funkadelic do Butthole Surfers, prirodno iskolažirano na isti način na koji su i pre i kasnije radeni гар albumi, bio je prodavan mnogo lošije od debija, ali još uvek dovoljno dobro da bi im izdavač koji je im je već poverio ogromna sredstva i neograničenu umetničku slobodu (Capitol), dao fore zajoš jednu ploču. Poseban šarm celoj aferi dalo je sasvim prepoznatljivo “belilo” koje su B-Boysi dali celoj ovoj priči vezanoj za njihove omiljene gradske tačke u New Yorku. Ako ćemo pošteno, Beastie Boys su tek sa “PauTs Boutique” ustvari dokaza-11 da nisu prolazni putnici u svetu rapa i da je hip-hop našao svoje belo lice. Zauvek.

41