Ритам

delom, predstavlja i priču o kulturi u okviru koje je nastao i čiji je, protokom vremena, postao simbol. Hippy, Trippy & Yippy Novokultuma scena druge polovine šezdesetih nastala je međusobnim prožimanjem niza raznolikih omladinskih potkultura, čija se zajednička karakteristika može naći u više/manje radikalnom negiranju i isključivanju iz tada prevladavajućeg kulturno-političkog i moralnog sistema vrednosti kao i, uporedo sa tim, pokušaju izgrađivanja i primenjivanja svojih, altemativnih modela. „Naš program je KULTURNA REVOLUCIJA kroz totalni napad na kulturu. Napad koji koristi sva sredstva, svu energiju i sve medije koji mogu da dođu u naše kolektivne ruke. Naša kultura, naša umetnost, muzika, novine, knjige, posteri, naša odeća, naši domovi, način na koji hodamo i govorimo, način na koji raste naša kosa, način na koji vodimo Ijubav, jedemo i spavamo, droge koje uzimamo, sve to predstavlja jednu jedinu poruku SLOBODA.” John Sinclair Sociološki objedinjen terminom “kontrakultura”, ovaj splet novih podkultura i primenjenih paraideologija, okupljao je iako formalno identične, sadržajno ipak raznolike grupacije, od raznih varijeteta hipi podkulture (od urbanih underground individualaca do totalnih, hiperideologizovanih “drop outsa”), preko raznolikih pokreta revolucioname studentarije (od novolevičara do radikalnih anarhista - Vippies), raznih mirovnjačkih pokreta, pa do, širenjem ove lepeze, običnih pop fanova koji su svoju naklonost prema stilu i modi svoje generacije vezali uglavnom za aktuelnu rock scenu. Za ove poslednje, госк muzika bila je prozor u svet neotkrivenog. Nastanak nove muzike Woodstock festival došao je kao posledica svega onoga što se na rock-kontrakultumoj sceni dešavalo tokom prethodnih nekoliko godina. Nova, odnosno, госк scena definitivnu afirmaciju doživela je na Monterey Pop Festivalu u junu 1967. Bazirana, uglavnom, na hippy-trippy duhu Haight Ashburyja i dešavanjima po kalifomijskoj obali od San Francisca do Los Angelesa, ova scena predstavljala je kompletno novu stvar. Sredinom šezdesetih, naime, sintezom elitističkog folka (bele protestne muzike) i populističkog rock’n’rolla došlo je do nečuvenog spoja otvorenog, osmišljenog (intelektualnog?) i verbalizovanog bunta (folk) i snažne, energične, u samoj osnovi (bez “pravilne”kanalisanosti) subverzivne muzike (rock’n’roll). Legitimisanje upotrebe lakih i halucinogenih droga (pre svega LSDa) u kreativne svrhe dodatno je mistifikovalo i učinilo provokativnom ovujeretičku kombinaciju koja je uzdrmala ne samo muzičke krugove. Cista zabava izgubila je nevinost, muzika je dobila još neke (otvoreno subverzivne) konotacije. Nastajanje госк muzike, kao sinteze već postojećih ali konceptualno osmišljenih i redizajniranih sadržaja, pokazaće se nešto kasnije kao jedan od presudnih faktora u razvijanju, mistifikaciji, popularizaciji i, konačno, razbijanju ili “rasprodaji” kontrakulture.

Muzika koja menja sve(s)t Rock muzika je u startu bila shvaćena i tretirana kao sredstvo otpora, odnosno, kao mehanizam za prevazilaženje starih shema. Od svojih apologeta, shvaćena je i promovisana kao idealan medijum za projektovanje i recepciju zajedničke svesti, daleko neposredniji i perfidniji od bilo kojeg otvorenog političkog govora ili manifesta. Umetnost je po prvi put dobila, činilo se, mogućnost da masovno utiče na estetsko-političku svest svojih poklonika, menja je i u mterakciji sa njom nastavi da se razvija. Isto tako, ne manje važno, unutar mikro sveta kontrakulture, rock muzika je predstavljala izvanredan komunikacijski intermedijer, vezivno tkivo, između celog spleta pripadajućih joj podkultura. Rock muzičari slavljeni su i tretirani kao proroci i glavni promoteri Nove svesti. ,Лоск grupe su stvarale plemensku, animalnu energiju. Bili smo religija, porodica, kultura, sa svojom sopstvenom muzikom, načinom odevanja, specifičnim međuljudskim odnosima, stimulansima i medijima. Verovali smo da če naša energija promeniti svet." Јеггу Rubin Konceptualac übija Pop Insistiranje na formatu albuma, kao prevlađujuće forme izražavanja ove nove generacije muzičara, imalo je, pokazalo se, revolucionami karakter. Institucija “one hit vvonders”, singl izvođača, potisnuta je u korist kompleksnijih, konceptualnih sadržaja. Nove, do tada neopevane teme, uz novu, do tada neodsviranu muziku, prokrčile su svoj put do javnosti, formirajući se zajedno sa nadolazećom publikom. Muzičar više nije bio (samo) običan zabavljač čija je uloga strogo omeđena kalupom za pravljenje (bezazlene) zabave i zgrtanje novca. Okupljanje belih, dugokosih plemena Osim albuma, kao dominantne forme izražavanja, “izum” druge polovine šezdesetih jesu i госк festivali па otvorenom. Kao, u osnovi, samo masovnija i razrađenija, u skladu sa novim potrebama, varijanta folk festivala iz pedesetih i šezdesetih, rock festivali su prve, embrionalne forme imali na”acid tests” i “trips” hepeninzima po zalivu San Francisca tokom ‘65. i ‘66. godine. Uglavnom besplatna, ova okupljanja ponudila su osnovni koncept bitno je okupljanje, muzika je samo povod. Ova forma doživelaje kulminaciju na, u hipi mitologiji, čuvenom Human Be Inu, održanom januara 1967. godine u Golden Gate parku, Na ovom “okupljanju plemena” (Gathering of Tribes), u prisustvu dvadesetak hiljada dugokosih saplemenika, svirala je cela San Francisco scena, koja je delila program sa bulumentom zagovomika i promotera kontrakulture - od beat pisaca i političkih aktivista, preko proizvođača najcenjenijeg LSDa, Stanleyja Owsleyja, do sveprisutnih i, za ovu priliku, atipično miroljubivih Hell’s Angelsa.

50