Ритам

VEČNO DOSEZANJE TRONA

Као prvi veliki rock sastav koji je potpuno odrastao na jednoj drugoj, staroj, velikoj rock grupi (Velvet Underground), JESUS AND MARY CHAIN su ponudili svetu postmoderni rock’n’roll. Danas, deset godina kasnije, ciklus ponovnog otkrivanja i ponovnog uništenja rock muzike završava se još jednom njihovom dohrom pločom.

Za generaciju rođenu 1970., Live Aid je označio ogroman kulturološki šok - skoro onog intenziteta kojim je Timothy Leary proglašavao LP “Sgt Peppers lonely heart club band” The Beatlesa, materijalistički dokazom teze širenja svesti. Godine 1985., surogati novog talasa Duran Duran, Culmre Club, Kaja Goo Goo (tada samo Kaja) doživljavali su svoje najljigavije vrhunce, ali su bili mega uspešni. Stidljivo, u prvi plan, pored već dosadnih dinosaurusa (Stonesi, Dire Straits), izbijale su progresivne rock snage sa potencijalom da prihvate mesijansku ulogu predodređenu za najjače. U 2 su tog leta, na Live Aidu, svojom petnaestominutnom izvedbom himne o drogi, “Bad”, fuzionisali sve pesme svojih uzora i nagovestili novo doba osvešćenog rock’n’rolla. Možda i preterano samosvesnog, јег će sledećih deset godina nalikovati na beskonačno traganje za najidealnijim rock pastišem. Pastiš je postao sara rock’n’roll, pastiš smo postali i mi sami. Ipak, 1985. su se još snimale velike koraercijalne rock ploče tipa “Brothers in Arms” ili "Bom in the U.S.A.”, koje nisu recikliraie prošlost. Sa druge strane na tek uspostavljenim “nezavisnim” top listama je krenulo čistka post-Joy Division perioda. The Smiths su sa “Meat is murder” uspeli da sebi obezbede ogromne kredite i poverenje generacije, koja se u tom trenutku našla prevarenom onim što su nudili Simon Le Bon ili Воу George. Europe, Berlin i Falco pa čak i A-ha bili su ostaci te dekadentne priče, ali sazavidnim položajem sredinom osamdesetih, Trebalo je uploviti u opštu konfuziju i stihijski se prepustiti posledicama. The Cult su počeli da od Led Zeppelin prave Frankenštajnovo čudovište, a njegovu nevestu od AC/DC. The Cure su tek krenuli da uživaju mega slavu. No, momci iz Echo and the Виппутап, Cocteau Tvvins i Jesus and Магу Chain (aha!) imali su iste frizure kao Robert Smith, one iste koje će par godina kasnije jedan novinar NMEa proglasiti mesijanskim. Međutim, razlog zbog kojeg će nam biti važni Jesus and Магу Chain, leži, između ostalog, u činjenici da su svoj debi album "Psycho candy” objavili 1985. Zašto je bitna 1985.? Zato što su se dva puta, petnaest godina unazad.

događale prelomne stvari za rock’n’roll istoriju. Godine 1955., ВШу Halley je objavio “Rock around the clock” i zadao iznenađujući udarac šansonjerskoj, suštinski konzervativnoj i nacionalističkoj generaciji koja je svoju katarzu proživljavala za vreme hladnog rata a čiji su heroji bili Dean Martin, Frank Sinatra, Doris Day. Godine 1970., raspadaju se Beatlesi koji su svojom odisejom zaokružili odrastanje baby boom generaciji, i sociološki bili važni jer su u istoriji rock’n’rolla, jedini isterali neku generaciju sazrevajući zajedno sa njom. Dva zaokruženja u istoriji populame muzike. Godine 1985., Jesus and Магу Chain, prvi počinju da otvoreno sažvakavaju uticaje i uzore, započinjući trku u reciklaži istorije, otvarajući vrata sumraku pop kulture, a koja tek danas otkriva svoje pravo lice relativizacije svega i svačega srljajući u Sudnji dan. U svakom slučaju, Jesus and Магу Chain su se ponašali kao da su toga savršeno svesni, dajući sebi ovakvo ime. Zapravo, braća Reid, inače Škotlanđani, svojim su citiranjem Velvet Underground, tj. korišćenjem sada već famoznog “feed backa”, jednu normalnu evoluciju proglasili za revoluciju. Oni, naravno, nisu izmislili tu "buku" ("noise"), ali su je prvi sistematski upotrebljavali kao deo pesme. Tu dolazimo do jednog od najvažnijih skrivenih postulata pop kulture. PROGLAŠAVANJE. Treba biti dovoljno drzak, bezobrazan i isto toliko inteligentan, proglasiti nešto za presedan i biti svestan očekivanog odgovora publike, To su uradili i Buddv Holly i Beatlesi, a o Velvet Underground i da ne govorimo, jer se Andy Warhol ionako smatra Stvoriteljem lično, Jim Reid može 1986. da izjavljuje: “Stvari se menjaju tako sporo da je to mučno. Mi možemo uspeti u promeni ako smo upomi, pa makar i za sto godina. Otvoreno priznajemo da hoćemo slavu i uspeh. To je sve što hoćemo i znamo u кош pravcu da radimo”. Tada je sigumo bio svestan uticaja kojl će izvršiti. Znači, dovoljna je klica, koja se u to vreme zvala “Psycho candy”, pa da раг godina kasnije krene sa reakcijom i varijacijama na ovu temu, identične forme ali ne uvek sličnog sadržaja, House of Love pevač, Guy Chadvick, svojevremeno je, za vreme trijumfa svog hita “Christine”, imao bitničku

46