Ритам
Miki: Mi nismo bili zađrti Ijudi kao što je bio Kiza koji je govorio ti moraš tako, nego smo ih slušali ali smo ipak nakraju isterivali svoje. KAKO BUBNJAR KAŽE Ritam: Ipak se čini da su različite faze u vašem radu obeležavale promene bubnjara, poslednja je bio Miladinov odlazak. Kako je došlo do toga? Miki: Posle studentskih demonstradja ’92., meni se sve smučilo i otišao sam sa devojkom u Dansku bez jasne ideje koliko ću dugo tamo ostati. U tom periodu ostatak benda se bavio nekim đrugim, neformalnim projektima. Roman i Igor su se tada vratili iz inostranstva i počeli da sviraju sa Miladinom. Kada sam se vratio, Miladin je rekao da neće više svirati sa nama već sa Plejbojima, i da će poslednja stvar koju će uraditi sa Darkwood Dubom biti odlazak u studio i koncert, što se i dogodilo. Snimanje smo sami platili, i tek onda počeli da tražimo izdavača. To je trebalo đa bude Sorabia Disk, što znamo kako se zvršilo. Srećom, bar smo bili naterani da snimimo još deset j>esama, i to smo uradili saLavom koga nam je Kraka (Presing) u međuvremenu doveo. Tih 19 pesama čine ovaj album koji se zove Paramparčad. Vuča: Ja ipak mislim da je, nakon Milađinovog odlaska, ulazak u studio sa Lavom došao malo prerano jer s njim smo tek počeli da se uvežbavamo a trebalo je da snimimo pesme koje su nam potpuno dosadile. Zato smo u jednom trenutku kao prelazno rešenje izvukli i neke stare pesme koje odavno nismo svirali, kao što su recimo Ptice , Onposkakuje mlad... Ritam: Kako to da se bend koji važi za hiperproduktivan vraća starim umesto da pravi nove pesme? Vlada: Iz nekog razloga dok te pesme ne objaviš ili ne snimiš, dok ih ne zabeležišu jednoj ođ njihovih promena, nekako ne možešdaihseoslobodiš pa ih i dalje prevrćeš po probama i koncertima Zato što nisu snimIjene one traže neko svoje mesto i svoj format i tek kada im daš taj prostor onda one mogu da odu, možeš da ih pustiš. Ako se to ne đesi one te muče, dave, kinje i nikako ne mogu da odu od tebe. Ritam: Daliprva polovinaploče Paramparčad, odnosno tih devet snimaka zabeleženih sa Miladinom, verno oslikava taj trenutak, prikazujući slobodnije Исе Darkwood Duba? Vuča: Na nesreću ne, možda samo u nekim pesmama Meni je, recimo, Razbibriga što se tiče rađa sa Miladinom u studiju možda samo dodirnula negde tu atmosferu koju smo imali na probama. Nažalost, nismo imali mogućnosti da te probe snirairao u boljim tehničkim uslovima. To je bilastrašno pomerena muzika što meni lično prija. To free strujanje se najviše sačuvalo u reggae bloku. Miladin ima dobar osečaj za reggae, prirodu, što je Lavu već bio problem. Vlada: Sve je to moglo mnogo bolje ispasti, ali zbog neveštih ruku i propale tehnologije to nije uspelo baš tako kao što smo mi mishli da će i hteli. Stvarno je nezgodnouhvatiti nekakavzdravmomenatu studiju. Zbog toga dosta Ijudi koncerte doživljava vrlo moćno. Mi smo bili prva grupa koja je snimala u Akademiji sa živim bubnjem jer se studio još uvek formirao, tek su povezivali kablove i nije se znalo šta radi a šta ne radi. Bili smo svesni tehničkog momenta da studio zvanično još ne fukdoniše tako đa smo im mi došli kao neka vrsta testa. A bio je i jeftin. Vuča: Strašno si ograničen u studiju kada đođeš u situaciju da moraš sam sebe potpuno đa finansiraš kao što smo mi finansirali te prve snimke. Imali smo novca za samo trideset sati a trebalo je da snimimo đevet pesama. To je poduhvat. Postoji još jedna stvar, mi smo se samo dva dana pre snimanja susreli sa našim budućim producentom Željkom Božićem koga je Miladin doveo na probu. Tada još uvek nismo znali da će nara on biti producent. Nije mi tađa bio puno simpatičan đok tokom snimanja nisam shvatio da je čoveku svom domenu genije. Vlada: Da se razumemo, ja mislim da niko u Jugoslaviji ne zna da radi te stvari baš onako kako treba iz najprofanijih tehničkih razloga. Željko je čovek koji je potpuno shvatio šta to mi želimo da uradimo, a pri tom je u toj konkurenciji bio tehnički najobrazovaniji. U neku ruku bio je predodreden da nam bude prođucent. Vuča: Sniraanje drugog đela ploče Paramparčadkoji smo radili sa Lavom, bio je baš pravi rad sa Željkom. Stalno je nešto petljao i dovlačio razne sprave koje je pozajmljivao iz drugih studija potpuno se posvećujući nama i onome štosmo radili. Bio jepun entuzijazma. Recimo, stavljao je sat na klozetsku šolju i snimao ga, da bi u trenutku kada pesma počne da se lomi sasvim slučajno u susednoj sobi zalajao pas i stvari bukvalno počinju da ispadaju same od sebe. A tebi je lepo što učestvuješ u torae јег sve to ima neki šarm improvizacije. lako se, s jedne strane, oseti se da tu postoji samo
35 sati snimanja, s druge strane se oseća i da tu postoji puno Ijudi od kojih svako na direktan ili indirektan način učestvuje. Vlada: U principu taj proces rada je čudan, mi pre ulaskau studio đamo okvir koji je prilično širok i u koga može svašta da stane a onda dolaze Ijudi, naši prijatelji, koji tu stavljaju neke svoje stvari koje sticajem okolnosti ilipromišljanjem postaju integralni deo toga. DUB IN PUB Ritam: Da li su i vaši tekstovi pođložni takvom širokom i rastegljivom okviru kao i muzika? Vuča; Može se reći da jesu u tom smislu što je, recimo, dovoljno da Miki, koji voli da otkriva kratke ali jasne reči, kaže nešto kao što je paramparčad ili razbibriga (koja meni zvuči kao hipi pokret). On mi da sliku, a u meni istog trenutka ili mesec dana kasnije počne da nastaje nešto. Ali to nije ono, ja se šetam gradom i smišljam tekstove na muziku, ja to ne vezujem za sebe lično, to je sve povezano, dešava se na licu mesta. Na probama ili koncertima se često događa da iz improvizacije izađe pesma. Na primer, naprobi đan рге našeg poslednjegkoncerta u KST-u napravili smo pesmu Baba Lu tako što je Vlada počeo da svira neki rif što je nama bilo interesantno jer on obično ćuti i gazi wah, i istog trenutka je izašao ceo tekst. Takva pesma ne mora uopšte da se menja, ali postoje i pesme koje se ili muzički ili tekstualno rađe mesecima. Stsdno ti prolazi jednarečenicakroz glavu i vraća se. To se ne može racionalno sagleđati, jednostavno se stvari same dešavaju. Pesma postoji u tebi a ti nemaš dovoljno smelosti da je staviš na papir jer ti glupo ili banalno zvuči pa je onda ostaviš neko vreme u sebi da prosto egzistira. Pošto se dovoljno dobro poznajemo nemamo rezervu u smislu ovupesmujapravim, to nije inđividualizam nego sobranije jer zajeđno radimo te stvari. Ja ne mogu da kažem đa su tekstovi koje ja zapisujem plod neke moje imaginacije ili iskustva već je to stvarno preplitanje našeg zajedničkog druženja. Ono što mene raduje je to što smo zajednica. Tu postoji još jedna interesantna stvar, napravi se neki tekst i tek posle par meseci vidiš koliko si sebe tu preslikao i đa ti se dešavaju neke stvari koje si tada nekako iracionaino ispričao. Recimo, u pesmi Smola, tu se spominju Ijudi, nervozni psi, stroboskop. Stroboskop je vrlo bitna stvar, to je jedan ođ onih trenutaka kađ te nešto razočara u životu. Mi smo bili strašno vezani za stroboskop, hteli smo da imamo svoj vlastiti, da ga puštamo, a onda smo shvatili da je stroboskop nezđrava stvarkao što je nezdravo da imaš devojku koja ima nervoznog psa. Ako je njoj pas nervozan bolje se skloni na vreme, A o Zimovanju da i ne pričam, napišeš pesmu kojoj je Miladin dao ime, a onda odeš na zimovanje i proživiš celu pesrau. To se dešava i to prihvatiš, šta da se radi, a onda si u frci šta će biti ako stvarno bude kao po ovoj pesmi. A ono, nisi se lepo probuđio tog jutra, tako da si napisao bedak..Mi imamo toliko iđeja da bi mogli da izdamo i pet ploča godišnje. Kada bi se pojavio neko ko bi nas finansirao, to bi nam mnogo olakšalo realizaciju svega što smo zamislili. Oborili bi smo još jedan rekord. Ovako imamo dva, najbrže snimIjenu i najđuže čekanu ploču...U poslednjih godinu dana pravimo pesme koje nisu tako rasute kao na prvoj ploči, sada imamo dve okvirno jasne slike - ono što je pop rock i ono što nije pop rock. Sabrali smo ono što smo računali svih ovih godina. Prošlo je mnogo Ijudi kroz Darkwood Dub na ovaj ili onaj način, ili su bili članovi benda ili su uticali na nas. Sada se sve to sumira i uobličava tako da ono što već postoji kao gotovo je materijal za dve potpuno različite ploče. Da li će to uspeti da se realizuje najmanje zavisi od benda. Vlada: Ima tu još nekih momenata, mi smo u međuvremenu, najviše od svega, postali muzička grupa, a ima i drugih vidova za prezentaciju ideja. Sto se tiče koncerata mislim da je došlo vreme đa se i tu uradi nešto drugačije. Hteli bi smo da sa nekim pozorišnim rediteljem osraislimo malo otvoreniji, refleksivniji, možda čak i interaktivan nastup, s nekim patternima koji bi se menjali. Imamo jako puno prijatelja i sarađnikakoji se bave raznim stvarima, i hteli bi smo da proširimo ono što radimo, da to ne bude samo sviranje, snimanje, sviranje, snimanje, i tako u nedogled što nije bila generalna ideja. Tek sad smo počeli da se vraćamo i tehnički i osećajem onome što smo 88. želeli daurađimo. Vuča; Da se razumemo, nismo mi u fazonu mismo multimedijalni, mise bavimo raznim stvarima, to je stvarno slučajno ispalo, ali sve to strašno utiče na nas. Stripora smo se bavili i pre muzike, a kasnije u životu su nas stigle i neke druge strvari. Miki je prinuđen da gleda jako puno filmova sa Elvisom Preslijem, jer kako koji film sa njim đođe distributerima, oni ga daju Mikiju da gaprevede. Vlada se bavi animacijom. Ja sam pre tri godine počeo da se bavim slikanjem ikona. Bambi i Lav su arhitekte, što može a i ne mora da utiče. To je sve deo tebe, ali pošto smo grupa Ijuđi to je sve i deo nas.
Foto: Vesna Pavlović
Dragan Ambrozić
Božidar Radojićić
39