Ритам

А.В. - (Smeh) Ko zna? Što se tiče daljeg obrazovanja, posle napuštanja Rumunije, boravka u Londonu i pohađanja škole Julliard u New Yorku sredinom sedamdesetih, došlo je do temeljne promene mog shvatanja sviranja i mogućnosti izbora. Bio sam prilično razočaran tokom četiri godine u famoznoj gudačkoj Juiliard školi: činilo mi se da sam tokom tih studija bio u pravoj muzičkoj fabrici. Tamo je veliki broj talentovanih guđača upućen da izvodi manje-više isti repertoar, ali i na manje-više sličan način. Shvatio sam đa mi to ne odgovara, te da je potrebno da tragam drukčijim putem kojim ću graditi muzičku karijeru. ULondonu ste stupili u čuveni Arditti Quartet па mesto druge violine. Da li je hermetičnost njihovog izbora muzike bila odbojna? A.B. - Rekao bih đa je njihov glavni repertoar bila muzika "Nove kompleksnosti". Postepeno sam uviđao da želim nešto drugo, jer njihov pristup je nalikovao na izvođački servis za kompozitore, budući da nisu prosuđivali ono što su svirali, već su to radili upravo onoliko koliko su bili plaćeni. Po meni, to je bilo pogrešno, jer mora se pokazati opredeljenje šta se i kako svira, tako da sam otpočeo sa svojom postavom gudačkog kvarteta. Upravo je to pravo na izbor odlučilo jer sam uviđao da je veliki deo savremene (tzv. umetničke) muzike opasan, јег udaljuje i otuđuje publiku. Tako sam pričao i tesnoj saradnji sa autorima napisane muzike - pre svega sa Michaelom Nymanom i Gavinom Biyarsom. Oboje ste biiistalni članovi Michael Nvman Banda. Da limožete da istaknete neke kompozicije u čijem ste izvođenju kao veliki sastav najviše uživali? A.B. - To bi svakako bila dinamična scenska muzika "The Fall of Icarus", potom, iz 1991, muzika za Greenawayev film "Prospero’s Books", ali upravo one kompozicije koje se nisu našle u filmu. C.C. - Stupila sam u Nymanov Band, ali i u postavu Balanescu Ouarteta prvenstveno tokom koncertnih nastupa. Zamenjivala sam violinistu Jonathana Сашеуа (koji je sada prva violina Nymanovog Banda), ponekad i na tumejama po Americi. Tokom prve turneje Pet Shop Boys ’B9, Balanescu Ouartet je bio predgrupa, pa sam nastupala i na stadionima, što je bilo izuzetno iskustvo pred ogromnim auditorijumom. Tada smo svirali Nymanove gudačke kvartete, što je dočekano izuzetno povoljno. Za njegov "Treći gudački kvartet", objavljen na prvom potpisanom albumu Balanescu Ouarteta ("Argo-Decca", 1991), poslužile su rumunske melodije. Da li je to bio AJexov podsticaj? A.B. - Taj kvartet je bio nešto drukčiji od njego-

vog tipa pisanja druga dva kvarteta koja su se našla na istom izdanju. Muzika je premijemo izvedena u Londonu na dobrotvomom koncertu za rumunsku decu obolelu od AIDS-a tokom propasti zdravstvene zaštite u poslednjim godinama Caušeskuovog režima. Michael je zasnovao gudački kvartet na svojoj horskoj kompoziciji "Out of the Ruins", napisanoj u spomen žrtvama jermenskog zemljotresa. U promenama su se našli motivi pojedinih tradicionalnih rumunskih pesama. Kako je tema izuzetno osetljiva, liričnost "Trećeg gudačkog kvarteta" je bile sasvim istaknuta. Da li su zato vaše kompozicije - "No Time Before Ћте" i 'Luminitza"ponele takvu raspevanost poteklu iz tradicije? A-B. - Neospomo je da se i u njima prenosi mmunski folklor, ali u odgovarajućoj promeni pulsacije i smene tekstura. C.C. - Te smene su neospomo proizašle i iz zajedničkog sviranja, koje je prethodilo pisanju muzike - trasi koja je za mene otvorila kreativniju stranu posl'a. No, pisanje muzike koja se kroz gudački kvartet odražava u zajedničkom slaganju zvuka otknvamo i u improvizaciji. Bilo je to kada je kvartet svirao sa jazz pijanistom Keithom Tipettom - radilo se o pravom skoku za nas. Lično nisam imala iskustvo u improvizovanju, bilo je to na koncertnoj nedelji Сотрапу u Londonu, gde su svi bili podjednako poneseni... Keith i njegova supruga su stvorili okvir... C.C. - Da, to je bilo otkriče, a kako je Alexova kreativnost uočljiva i tokom naših proba kada se radilo o improvizovanju, to je potpuno nova oblast, otvorena i pri pisanju kompozicija koje su se našle na kolekciji "Luminitza". Koji su muzičkiprimeri iz različitib etmčidb sredina postali značajni za vas, kao i saradnja kvarteta sa drugim izvodjačima? A.B. - Postoji priličan korpus neobjavljenih snimaka Balanescu Ouarteta koji dokumentuje našu aktivnost. Odredio bih ga u domenu improvizacije i saradnje sajazz muzičarima. Tu bih svakako übrojio Johna Luriea iz New Yorka, zatim u Engleskoj saksofonistu Johna Surmana, pijanistu Keitha Tippeta, koga Clare pominje, i mnoge druge. Saradnju nalazimo zanimljivom jer je u cilju oslobadjanja od, гекао bih, klasičnih "lanaca" (smeh). C.C. - Kako je Alex violinista sa velikim iskustvom, pribegao je nastanku naše muzike sa visokim tehničkim zahtevima sviranja, tako da samo muziciranje u kvartetu nipošto nije dosadno. U tome se razlikujem od njega: naklonjena sam jednostavnijim rešenjima, čak i ako čelo svira jednu notu kroz šesnaest taktova. Zajednički rad je, na neki način, izazovno balansiranje. 46