Ритам

Uz glavne izume stoje i sporedni, ko ji podupiru priču. "Phaser" (fejzer) je lasersko oružje koje koriste junad, j efikasno protiv žive sile i objekata, a izuzetno lako za upotrebu. Amblem na uniformama koji se pretvara u radio primopredajnik prostim pritiskom, fascinantna medicinska ordinacija, takozvani "materijsko - antimaterijski zrak" i niz drugih potrepština, bez kojih život u 23. i 24. veku ne može ni da se zamisli, doprinose autentičnost ambijenta. Sve je to za posledicu imalo to da su tokom godina poštovaod ove serije i sami počeh da se bave unapredjivanjem naučnih dostignuća koje naša civilizacija poznaje samo ргеко "Zvezdanih staza". Originalna televizijska serija, kao i njeni nastavci, svoju populamost medju Ijubiteljima žanra zahvaljuju i stalnom variranju osnovnih tema naučne fantastike. Ugroženost poretka svemira, naše civilizacije ili njenog budućeg derivata, poremećaji u prostomo-vremenskom kontinuumu i putovanje kroz vreme, pitanje odnosa Zemijana i stanovnika dmgih planeta, horor varijante nalik "Osmom putniku" ("Alien"), veštačka inteligencija, svemirske bitke, besmrtnost, ugrožene civilizacije kojima treba pomoći, zvezdana diplomatija - teško je zamisliti neku temu klasične naučne fantastike koju kapetan James Tiberius Kirk i njegova posada nisu sublimisali, teško je zamisliti SF film koji u seriji nije parafraziran. To je omogućiio kontinuitet interesa publike, koji je za 29 godina postojanja "Staza" od populamosti poprimio razmere parareligijskog kulta. ZNAČENJE Ne samo da su klasične "Zvezđane staze" smeštene u budućnost, njihov tvorac Rođđenberry mislio je i na budućnost. U vreme hladnog rata imao je smelost da na komandni most postavi Rusa, Azijata, Cmkinju i vanzemaljca (Spocka). Na brodu nisu svi ni izgleđali, a ni ponašali se kao što bi tadašnjoj predstavi o poželjnom Amerikancu odgovaralo. Umesto antikomunizma Roddenberry uspostavlja toleranciju kao osnovni princip kojim se posada broda, a u krajnjoj liniji i Federacija planeta, rukovodi. Vremenom ovaj koncept je uznapredovao. U "Novoj generaciji", prvi put emitovanoj 1987, na čijem je čelu kapetan Jean-Luc Picard, čine se dalji pomaci u smeru političke ispravnosti. Sve je više i više nama stranih bića koja se kreću brodom kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Taj svet, takodje, postaje sve uredjeniji, sa ratobomim Klingonima, koji su u prvoj seriji još predstavljali

apstraktnui odvratnu opasnost, sklopljeno je primirje, oni su asimilovani, jedan od njih čak je i oficir na "Enterpriseu". "Zvezdane staze" govore nam o tome da se čovečanstvo, uz uspostavljanje prijateljstvai demokratskogpriznavanja različitosti, može vinuti u svemirske dubine i stalno unapredjivati. Sasvim lukavo i namemo, gotovo da se iz serije ne može ni naslutiti kako u toj budućnostii žive obični gradjani Federacije. Federacija se (slično SAD-u u modemom svetu) mnogo manje bavi sama sobom, a mnogo više pridobijanjem ostalih dmštvenih formadja za sebe. U trećoj seriji komandant stanice "Deep Space Nine" je cmac, pohtička ispravnost se ne samo poštuje nego i unapredjuje, ali ni ova serija ne gubi minimum antropocentričnosti (ili amerikanocentričnosti), od globalnogkonflikta težište se pomera na diplomatiju. Više nije potreban ni svemirski brod da smesti ratnike, svemirska stanica dovoljna je da ugosti pregovarače. Ovaj trend praćen je i u filmovanim verzijama "Staza". Od prvog filma koji je 1979. režirao holivudski veteran Robert Wise, do šestog u seriji, koji je kao i dragi film "Star Тгек", režirao Nicholas Меуег 1991. takođe je pređen put od svemirske opere do diplomatske igrarije. Problemi sveta više ne leže u nepoznatom, u zlu, u pretnji, već u hiru protivnika tolerandje i poj edinačnim osvetnidma. SmrtkapetanaKirka u prošlogodišnjem, sedmom filmu iz serijala, uzrokuje ludi naučnik, koji je potpuni autsajder u savršenom svetu 2371. godine, u svetu u kojem je Federacija uspela da ukloni glavne monstrume i muči se još sa očajnicima. Svet "Zvezdanih staza" na neki način obrnut je svetu uobičajene naučne fantastike, na primer trilogije "Ratova zvezda" ("Star Wars"). Ovde nismo suočeni sa žlom imperijom kojoj se treba suprostaviti svim silama, nego sa očajnim pojedincima koji u dubini duše osećaju da nisu ništa drago do scenaristički hir i da služe samo da bi iznova potvrdjivali savršenost tog sveta. Ključna reč vezana za čitav projekat jeste optimizam. Roddenberryju, Williamu Shatnera (kapetan Kirk), Leonardu Nimoyu (Spock) i kasnije Patricku Stevvartu (Picard) i svima ostalima uspelo je da urade ono što je u SF-u najteže - da pokažu kako su mogući i bolji svetovi od našeg. Tu vrstu optimizma, donekle, sadrže i romantični "Star Wars" Georgea Lucasa, i Spielbergovi SF projekti, ali ni izbliza u toj meri, intenzitetu i trajanju. Protkane dovoljnom merom Ijudskog đodira, epizode se nižu jedna za drugom i čine da se osećamo bolje, da shvatimo kako smo mi, uprkos svojim ograničenjima, ipak jedna zanimljiva rasa,

60