Ритам

16x8x23 "Iz principa" kaseta (Metropolis) Pri prvom preslušavanju albuma ”Iz prindpa" gotovo je nemoguće ne setiti se jednog drugog benda sa etikete Metropolis Recorđs - Dža Ш bu. Sličnost se u prvom redu zasniva na neobičnim i vanšablonsid uvrnutim tekstovima, a i glas pevača 16x8x23 dosta podseća na starijeg i poznatijeg kolegu iz pomenutog sastava. I dok Dža ili bu sigurnim korakom gaze napred, 16x8x23xstajunapolaputa, gravitirajućinaivid izmedu neartikulisane buke i HARD-CORE-a. Staropazovčani ipak uspevaju da zadrže konce u svojim rukama i donekle prikriju jasan nedostatak inventivnosti. Kod tekstova ne uspevaju

da učine isto, te je utisak vrlo mlak. Za pohvaiu su neobično duhoviti tekstovi "Kifle s’ džemom" i 'Turbo Cune", ali nasuprot njima su početničko pogrešni songovi u kojima Vuk Popadić (vokal i glavni tekstopisac) gubi kontrolu i upada u dečij i horor trip u kome se ističu "Kanibalističlđ bluz", 'Džek Trbosek" i "Gasna komora". Prizemno i neukusno. lako institucija hit-singla kod nas praktično ne postoji, pesma "Miloš Šestić” mogla bi se tako nazvati, ali je priča o usponu sportske zvezde već prilično izlizana ("Vlade Drvać' i 'Dule Savić 1 ). Glavni kvahtet ovog izđanja leži u činjenici da je bend dobio (posle EP-ja za Carlo records) prvo 'Veliko" izdanje, a ostaje nađa đa će greške sa ovog albuma biti ispravljene već na sledećem. Samo zafanove! 00

Dejan Đorđević

ORUZJEM PROTIVU OTMICARA kaseta (LVO records) U godini koja će sa izvesne vremenske distance bez sumnje, biti sraatrane jednom od prekretnica u procvatu jugoslovenskepop muzike, svetlost danaugledaloje i izdanjeu režiji jednog od nosećih subjekata iste. Posle sjajnih albuma Darkwood Dub-a i F.M.U.. a u nestrpljivom iščekivanju novih zvukotvorina Eve Braun, Kristina i eventualno grupe Canal Tviod, na ne baš preusku scenu stupila je zrenjaninskagrupa ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARAsvojim istoimenimpravcem. Izapomalo ratobomog naziva krije se zapravo jedna veselo četvoroglavo stvorenje srednjeg roda, što će red polu žensko-polu muško. Praštraće gitare sviraju Nikola i Dragana (uz vokalni tretman muzičke podloge), dok ritam održavaju Dada na basu i Darko za bubnjevima. Album “Oružjem protivu otmičara" kao što rekoh ođnedavno je u opticaju, ali ga nemojte otimati jer će vam biti suprotstavljeno oružje, a za tu zaista i nemate razloga sa obzirom đa vam za tako šarenu kutijicu neće biti žao daplatite. Sam omot, u trađiciji instant pop-arta već dosta govori i o pozitivnom mentalnom šarenilu benda, koje krasi samo кгајпје zabavne sastave. Ono što ćete u pomenutoj kutijici naći je nešto na šta se dugo čekalo u našoj nedodiji, a to su ođgovori na sva ona pitanja o britanskom alteraativnom popu (mada zaista ne znam zašto ga tako zovu kada on teško može da ne bude ono glavno) koja niste smeli da postavite, uz paket solo pasaža J. Mascisa kao nečega što se ni "njima" ne može osporiti. Pored već renomiranih, uslovno rečeno singlova "Izabela" i "Vremojed" album sačinjava još pet definitivnih hitova (sa nebitnim redosledom), četiri savršene B-strane istih i jedan instrumental koji su Pixies izostavili sa svog repertoara. Pesme poput suicidalne veselice 'Ttica" pesimističko/ optimističke "izgubljen dan" zatim egoisdčke 'Pesma o meni", eskapističke "Moja soba" ili sebično/ posesivne "Samo svoja", sapravom mogu poneti titulu "nebeslđ pop hitova"ustanovijenu od strane g-dina Martina Philipippsa. Kartu za simpatičnu psihodeličnu panoramu nekog od paralelnih audio svetova dobijate pesmom za koju "Nikako nemogu da" se setim kako se zove. Licitacijom sreće u finalnoj numeri, ORUŽJEM PROTIVU OTMIČARA stavljaju tačku na nešto što ustvari jeste sam početak nečeg... šarenog Preostaje jeđino još da se vi, koji niste iskoristili dosadašnje prilike, i sami uveritc da protiv ovog oružja otmičari nemaju nikakve šanse. ооо ш

Goran ObradovU

PSIHOPOLIS "Padati u nesvest" kascta (ITV Melomarket) Sreća je, ali i nesreća, kada čujete prvenac ove trojke (u proširenom sastavu: + tekstopisac + duvači + klavijature + ...), jer malo je natprosečnih izdanja koja obećavaju (mada najčešće i ostanu na tome). Naslanjajući se na tradiciju beogradske urbane estetike, sa EKV-sindromom i zvukom na tragu Oktobra 1864, izkojeg su neki članovi i potekli, Psihopolis ostaje neopređeljen između traganja za savršenom pop pesmom i arhaičnog funk-blues gitarisanja (na primer, poslednjapesma, "Zemlja", divno barata sanick karnovskim basem napočetku, ali se rasplinjava do кгаја). lako u skoro svim pesmama (posebno u "Moje ne", "Ritam i bas", te naslovnoj) postoji zrnce luddnosti, ukupni utisak nije toliko povoljan, ne zbog blagog infantilizma ("America"), koliko zbog nemogućnosti da se izađe na kraj sa strukturom pesme. Srećom, "Padati u nesvest"jekrunisan divnom "New York", te vokalom koji na momente neodoljivo podseća na pokojnog Milana Mladenovića, no deluje uverIjivo, naročito kada uvidite trenutnu oskudicu dobrih pevača. Tematski, Psihopolis je proizvod ovog vremena i diskretni šarm pojedinih slika zaista ume da obnovi neke trenutke pravog osećaja ("stotinu lica ima / mokra ulica / u vodi odraz tvoj j e Ик / i prob am opet da te tiho otvaram" - "Ulica"). Konačno, Psihopolis popunjava upražnjeno mesto pop benda sa intelektualnom nijansom. 00 m

Zoran Penevsld

S.M.F. "Dalje nećeš moćL.. plati pa ćeš proći" kaseta (ITV Melomarket) Trenutno jedan od najstarijih beograđskih harđcore bendova je posle nekih 5-6 godina rada konačno dobio prvo izđanje, a istini za volju i vreme je bilojer ovaj bend je od samog početka harao koncertnim podijumima širom Beograda i zemlje, a da istovremeno nije imao snimljeno ništa sem legendarnog demo snimka iz 90. godine. Svoju ogromnu popularnostu gradu i zemlji SICK MOTHERFUCKERS duguju kako oslanjanjem na popularae muzičke forme (u početku crossover zvuk u maniru legendarnih 5.0.D., M.0.D., MUCKY PUP i slično, a danas sve što vole mladi), tako i crpljenju inspiracije za tekstove iz srpske kulturae baštine. Asvi znaju šta je to: filmovi poput "Maratonci trče počasni krug", 'Ко to tamo peva", 'Tesnica Šao-lina", te događaji iz svakodnevnog žfvota (vožnja autobusom, žurke, konzumacij a pekarskih produkata, konzumacija alkoholnih pića itd.) lako pravoverni HC teoričari uvek nalaze za shodno da zamere SMF-u činjenicu da im nedostaje angažovanost, činjenica je da su ovi najbolji baš kad pričaju šaljive anegdote iz života, vešto odlikovane u kratke, sadržajne pesmice i da pokušaji uvođenja ozbiljnih tema tiglavnom prolaze u najmanju ruku nezapaženo. Što se tiče ove same kasete, pored omotakoji sadriti scenu iz već spomenutog "Ko to tamo pcva" i tekstove svih pesama, ista je opremljena i raznovrsnom muzikom koja se sva zasniva na američkom HCu sakraja osamdesetih, odsvirana na način SMFa. Produkcija je ponešto 10-fi, verovatno usled nedostatka vremena (mereno količinom nema-

64