Родољубиве песме

„Још када си тужну песму пев'о (О слободи твојој ја сам снев'о: Да ти, брате, ланце тешке скидам И вековне ране љуте видам!

Од Косова то ми завет био,

Богу хвала сад се остварио!

Загрљају, да се пољубимо

И на раздор да заборавимо!“

Неизмерна теби хвала, брате, Нек те Божји благослови прате! Овај целов... нека сведок буде: Да смо браћа, синци једне груде!

ПРАХУ ЗМАЈА ЈОВАНА ЈОВАНОВИЋА.

Песниче Братства и лепих снова Отаца наших, витеза славних,

Што с' грејаше мишљу пређа давних: Да Слогом блесне Звезда нам нова!

Песниче Бола и горких суза Члаченог рода што | у крв грезно И веке дуге за Сунцем чезно'

Гле, роб је решен туђинских уза!

Твоја је жеља искрена била: Под један бајрак да с' браћа сјате И да се сљубе и чвршће обрате. '