Родољубиве песме

Управ' задње лучи гину...

С минарста висохега

Разлеже се у даљину

Глас, што слави вишњег Бога!

То муезин верне зове

Да с поклоне Творцу Света И молитве пошљу норве: Отаџбина да процвета.

Под кубетом храма бруји: „Алах, Алах, Теби слава!“ Запојаше и славуји,

И заблиста зора плава...

ГУШМЕ.

„Га јесу ли оно гусле Што нам поје славу старуг је ли оно љут јатаган

Што' но виси о дувару2“

— Јест, оно су гусле, сине, Што певају дела стара,

А оно је љут јатаган

На дувару до ханџара.

Ханџар светли и јатаган Слободу нам златну даше, А јунаштво деда наших Јавор-гусле опеваше.