Родољубиве песме

Истра мила, ах, какве ли Проживљава црне дане!

У ропству се гуши, јадна, Жељна Сунца, да јој гране!

Спремајте се, соколићи,

Да сте храбри као џини; Па да с' и тај кутак дивни С Отаџбином уједини!

В. С. ЈАНКОВИЋУ.

(ОДГОВОР НА ПЕСМУ: „КОСОВО ДИВНО, КОСОВО СЛАВНО!У)

Историју нашу често читам

И овако самог себе питам:

Кад смо браћа што се и дан данас Убојите стреле шаљу на нас! Баш у часу кад чекасмо брата: Да се једно-коло братско хвата! До Косова ми смо једно били,

Од Косова нисмо с разбратили!

Пет векова другом робовасмо

И час светли храбро дочекасмо: Кад грунуше Срби с четир стране Да донесу роду ведре дане!

И прхнуше кб соколи сиви,

Цео свет нек види да су живи! Словенска их охрабрила Вила, Тиранима саломише крила: Побеђени и немоћни леже, Остатак им војске се разбеже!