Родољубиве песме

Шумадија, кад се дигла Да нам оков скине тешки, Душмане је победила Славно, храбро и витешки!

Робљу што је век трунуло Сред зиндана и тамнице Снова свану и угледа Жељне Зоре чарно лице!

Дан забеље, Сунце сину Троименом нашем роду; Расплину се тама густа: Ропство клекну пред Слободу...

Не чује се вапај тужни И не стежу руке ланци; Слободна су наша села, Родна поља ломни кланци!

Сложно, браћо, сви прегнимо, Дом нам да се увелича

О имену нашем нека

Песма диљем света прича...

МАЛИ ЧЕТНИЦИ.

Развиј бајрак, нек се вије, У грудима нам срце бије За род и за дедовину, Нашу лепу домовину!