РТВ Теорија и пракса

■(tzv. taktički novo), zaključuje Filipović ističući da je ovo pokušaj da se izlože elementi za raspravu mogućim putevima razvoja radiodifuzije u oblasti permanentnog obrazovanja. U jednom konceptu o mogućnostima obrazovanja odraslih putem radija zajednički pišu mr Neđejlko Kujundžić, urednik u Školskom radiju, Nenad Pata, urednik Obrazovnog i dečijeg programa i Marija Sudar, urednik u Obrazovnoj redakciji Radio Zagreba. Oni polaze od aksioma: istinsko obrazovanje je samo ono obrazovanje koje zadovoljava temeljne životne potrebe Ijudi. Međutim, kada je reč o obrazovanju putem radija, ovom aksiomu se dodaju i zakonitosti radijskog medija. Te dve odrednice čine koordinantni sistem celokupnog radio-programa obrazovanja, pri čemu je ordinata tog sistema nivo životnih potreba slušalaca, a apcisa granica i mogućnosti radio-izraza. Kako zadovoljavati urgentne potrebe savremenog čoveka jeste problem svih institucija koje predstavljaju izvor informacija ili njihovu transmisiju. U ovome se slažu i teoretičari i praktičari, ali razlike se javljaju kad se postavi pitanje: šta treba podrazumevati pod pojmom »obrazovanje odraslih putem radija?« Jedni smatraju da je celokupni rađio progiam u stvari obrazovni program za odrasle i da zato i nema smisla govoriti o nekom posebnom programu. Drugi, međutim ističu potrebu posebnog programskog bloka namenjenog sistematskom obrazovanju odraslih. Autori su zastupnici đrugog shvatanja, jer smatraju da analize pokazuju da se nekritički poistovećuje proces obrazovanja s procesom informisanja. (U tom smislu karakteristični su mnogi primeri emisija kao i shvatanja u sklopu diskusije koja je vođena na ovom zanimljivom Savetovanju. . .) Osnovna odrednica obrazovnog progiama radija jeste, ističu autori, funkcionalna povezanost sa osnovnim životnim potrebama slušalaca, a to su:

potreba za stručnim obrazovanjem i rešavanjem ličnih životnih problema uz formiranje dijalektičkog, marksističkog pogleda na svet. 0 ulozi radija u obrazovanju radnika izložio je zanimijive teze Mr Mitar Miljanovič, docent na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu. Između ostalog on posebno ističe da radio program izrazitije đobije klasno radničko obeležje, a da se u programima nalazi samo ono što može izdržati procenu s klasno-proleterskog stanovišta. Smatra da je rađnička klasa dugo bila objekat radio-programa 1 da se moraju pronalariti rešenja za uvođenje radnika kao kreatora u rađio-program, posebno imajući u vidu ulogu radija u stvaralačkoj primeni samoupravnih iskustava. Potencijalna uloga radija u obrazovanju radnika ni izdaleka nije realizovana iz objektivnih i subjektivnih razloga. Dalji rezultati zavise ođ subjektivnih snaga u samom radiju i spremnosti snaga izvan radija da doprinesu ostvarenju njegove obrazovne misije. Multimedijalni pristup u obrazovanju odraslih, rad je Leopoldine Plut, savetnika u Republičkoj zajednici obrazovanja SR Slovenije, u kome ističe jednu od tendencija savremenog obrazovanja - prenošenje nekih didaktičkih funkcija, koje su isključivo u domenu učitelja na masovna komunikaciona i druga sredstva koja proizilaze iz savremene tehnologije. Rezultati istraživanja su pokazali da povezivanje ličnog i neličnog medija dovodi do boljih rezultata učenja od onih kada je u procesu učestvovao samo jeđan medij. Transfer nekih didaktičkih funkcija od učitelja na nelične medije donosio je više pozitivne nego negativne efekte. Tako radio vanredno motiviše i pogodan je za pređstavljanje problema u stvarnoj i autentičnoj situaciji. Autor se zalaže da kombinacija različitih medija bude bitna crta obrazovanja na đaljinu. Navodi da u Sloveniji gotovo ne nalazimo ovaj pristup obrazoVanju odraslih, a pominje veoma uspešno delovanje

138