РТВ Теорија и пракса

deluje od reči TV-voditelja čak i onda kada ih prate ilustracije. Može se zaključiti da reči živo izgovorene u razredu ne mogu biti zamenjivane ekranizacijom. Tu dominira govomik čije se reči ilustruju. Zna se da je to čest slučaj u mnogim televizijskim emisijama (širom sveta) koje nisu uspele da se odvoje od tradicionalnog primata reči; to čine ortodoksni metodičari! Autori navode eksperiment E. B. Solovjeve s emisijom »Biocenoza belanca« u 11 škola Moskve i okoline analizirano je više od 10.000 odgovora. Na grafikonu je prikazan procenat pravilno urađenih radova.

Grafikon prikazuje da je gledanje TV-emisije poboljšalo kvalitet znanja učenika. Zapaža se da pri prvoj proveri rezultata razlika između eksperimentalne i kontrolne grupe nije naročito velika. Međutim, razlika je veća pri naknadnoj proveri. Statistički značaj rezultata proveren je matematički po formuli Hilforda (Hilford »Osnovne statistike u psihologiji i obrazovanju, Njujork, 1956. godine). Proveravanje posle dva meseca pokazalo je da razlika u kvalitetu znanja po pojedinim oblastima raste, iz čega se moglo zaključiti da je neosporno priemućstvo TV u postizanju čvršćeg znanja. Pri eksperimentu i proučavanju građe pojavila se velika razlika samo u nekim, a ne u svim pitanjima. Tražio se uzrok. On je nađen u odsustvu metodološke obrade emisije, koja se

pokazala nedovoljno jasnom. To je u prvi plan istaklo zahtev da se poštuju uslovi koji su neophodni za postizanje željene efikasnosti TV-emisije, jer se kao najslabije pokazalo ono što je u pripremama emisije nekima izgledalo da će biti atraktivno i uspešno čitanje glumca sa pratećim islustracijama. Opet je došlo do izražaja staro shvatanje i dominira REČ koja je ilustrovana! Ova istraživanja su pokazala da učenike ne privlači spoljna zanimljivost, već suština problema. I naša iskustva, kao mnoga istraživanja u drugim zemljama, pokazuju da se najviši rang daje emisijama koje otvaraju problem, uvlače gledaoca u traganje i nude dileme, varijante, uče ga da sumnja tražeći prava rešenja, dakle, omogućavaju mu da misli. A to tradicionalna pedagogija nije u stanju da oveštalim metodama ni na televiziji učini boljim no što čini u neosavremenjenoj nastavi. Zbog toga učenici strogo ocenjuju emisije koje iznevere njihova očekivanja. U ovom eksperimentu pokazalo se, kao i svuda drugde u svetu, da učenici pretpostavljaju emisije koje ih tretiraju kao subjekte i pozivaju ih da učestvuju u traganju, a izbegavaju duh tradicionalne škole koja ih tretira kao objekte obrazovanja. Međutim, nekreativni tvorci TV-emisija ne uspevaju da savladaju tradicionalne naslage u svojim didaktičko-metodskim postupcima te jedno potpuno moderno sredstvo TV srozavaju na nivo duha stare građanske škole protiv kojeg se dižu glasovi širom sveta . . . Ova ispitivanja obrađena u poraenutom radu pokazala su da i u TV važi princip postupnosti, izlaganja građe korak po korak, jer su takve emisije bile najefikasnije. Tako se zaključuje da se svaki odeljak —• »korak« potencira s namerom da se utvrdi davanjem zadataka, ukazivanjem na problem-pitanje za samostalno rešavanje. Pokazalo, se takođe, da

[145

67% 57% 59% — eksperimentalna grupa 40% — kontrolna grupa I rok II гок