РТВ Теорија и пракса

Dr Milan Čuljak

TELEVIZIJA I UČENJE STRANIH JEZIKA

I U periodu od samo dve decenije otkako su se pojavile prve emisije namenjene učenju stranih jezika pomoću televizije —• sprovedeno je više ispitivanja i eksperimenata u cilju ocenjivanja efikasnosti televizije u ovom procesu. Da bi se proverila tvrdnja o nezamenljivosti razrednog nastavnika i, shodno tome, o neefikasnosti televizijske jezičke nastave, ispitivanja su bila usmerena ka sledećim pitanjima: 1. kakav efekat imaju TV-časovi jezika bez razrednog nastavnika; 2. sa razrednim nastavnikom; 3. sa lingvistom-specijalistom i 4. sa nestručnim nastavnikom kojem je strani jezik (koji se uči) maternji. Jedno od najran’j h istraživanjari dalo je sledeće rezultate, koji su uglavnom potvrđeni i kasnije: 1. TV-program učenja stranih jezika ne može u potpunosti zameniti nekoliko stotina ili hiljada razrednih nastavnika u nacionalnoj ili regionalnoj mreži, pa ni pojedinog nastavnika ako je stručnjak-specijalista. Međutim, TV-nastavnik je u stanju da obavi dobar deo posla za nekoliko stotina nastavnika i da taj posao završi sa mnogo boljim rezultatom nego nestručni nastavnik. 2. Televizija ne može biti rešenje za nedostatak kvalifikovanih rezrednih nastavnika, ali ako je TV-emisije brižljivo pripremio invendvan stručni tim (urednik, ređitelj, scenarista) u sarađnji sa vrsnim jezičkim stručnjacima, a uz to su đosledno korišćena, uz repetitorni materijal, i audio i audiovizuelna sređstva,

ri J. Richard Reid; Ап Exploratory Survey of Foreign Language Teaching by Teievizsion in the United States. Modern Language Association of America Reports, 1959 1961, str. 207.

onda takve emisije mogu biti najznačajniji doprinos rešavanju ovog problema. II Metodologija televizijske nastave, a naročito učenja stranih jezika, još je u fazi istraživanja i uobličavanja, i sasvim je razumljivo da u tom traženju ima dosta eksperimentisanja, pa i lutanja. Traženje specifično televizijskog metoda učenja stranih jezika kretalo se do sada u prostoru omeđenom dvema krajnostima klasične nastave: 1. imitacijama razredne nastave sa klasičnimlekcijama i kompletnim školskim mizanscenom, i 2. imitacijama stvarnih socio-lingvističkih situacija u vidu igranih ili dokumentarnih emisija. Naglo povećanje potreba komuniciranja među narodima u posleratnom periodu putem razmene naučnih i drugih informacija, materijalnih i kulturnih dobara, turističkih i drugih usluga, a zatim migracije stanovništva i druga društvena kretanja, - postavilo je zahtev za aklivnom govornom sposobnošću sporazumevanja. Posledica ovoga u nauci o jeziku bila je reafirmacija govora kao vitalnog aspekta jezika i žive reči kao pnmarnog lingvističkog elementa, što je u metođici dovelo i do afirmacije tzv. direktne metode učenja jezika. Ta nova orijentacija unela je i u televizijsku nastavu stranih jezika mnoge novine, mada u prvo vteme više u formi nego u sadržini. 111 Televizijski časovi učenja stranih jezika zasnovani iskijučivo, ili pretežno, na imitaciji socio-lingvističkog konteksta nisu programi namenjeni

149