РТВ Теорија и пракса

metode učenja čitanja, što je NESPOJIVO S POTPUNO NOVIM MEDIJEM . . .

U којој meri је nađen ADEKVATAN TELEVIZIJSKI PRISTUP OVOM PROBLEMU U BBC ostaje da se vidi.

Vojislav Stanojčić

BOJA I OBRAZOVNA TELEVIZIJA

Na malom ekranu sve je više emisija u boji. Ne samo u svetu, već i kod nas. Zato nije daleko đan kada će crno-bela tehnika predstavljati samo jeđno od poglavlja u istoriji tilma i televizije. S tim u vezi nije nezanimljivo da se zapitamo: šta će boja značiti u obrazovanju, hoće li ona (i kako?) uticati na mogućnost učenja putem televizije? Koliko će biti efikasnija ođ crno-belih slika kad je reč o obrazovanju? Verovatno ćemo odmah pomisliti đa će se Hkovne umetnosti (slikarstvo, najpre) svakako bolje pređstaviti snimcima u koloru; biologija, geografija, hemijske reakcije đelovaće znatno adekvatnije i tim privlačnije nego u crno-beloj boji. Hoće li, đakle, televizijski program u boji svojom neosporno većom atraktivnošću povećati izglede auditorijuma da iz njega nauči više nego dosad? Mada nam se možda čini đa već znamo odgovor, ipak ne tieba hitati sa zaključcima. Zanimljivo je da se stručnjaci iz drugih zemalja u svetu, koji su znatno pre nas počeli đa razmišljaju o ovoj pogodnosti 'etko izjašnjavaju, a i kada to čine, još su pri'ično uzdržani i oprezni. Verovatno i zato što se na ovom poiju istraživanja nije daleko dospelo. Dosadašnja ispitivanja u ovoj oblasti imala su, u većini slučajeva, za predmet visoko specijalizovane teme. Cilj eksperimenata bio je, kako navodi Šveđanin Krister Frej, da prouči različite psihofiziološke pojave —• na

primer, do kojeg je stepena gledalac i stanju da izvesne boje prati bolje od drugih. U ispitivanjima izvedenim radi ocenjivanja razlika u učenju i shvatanju, počelo se od filma. Film i televizija višestruko se razlikuju, ne samo po načinu distribucije. Ali rezultati eksperimenata su slični, pa će zato neki od njih biti i ovde pomenuti. Na kalifornijskom univerzitetu Stenford, Džozef Kaner eksperimentisao je i filmom i televizijom. Dobijeni rezultati naveli su ga na zaključak da boja nema efekte koji joj se pripisuju. U deset od jedanaest slučajeva nisu primećene veće razlike između dve grupe ispitanika. Kaner je napisao; »Mnogi će s teškoćom prihvatiti rezultate. Pre svega zbog neverice u otkriće da boja ne obezbeđuje znatne prednosti. Moram da naglasim da ova proučavanja nisu obrađivala estetski efekat boje. Uživanje ili zadovoljstvo koje čovek doživljava posmatrajući umetničku sliku ili film u boji uopšte nije sporno ni u raskoraku sa rezultatima ovih ispitivanja. Poenta je na ■— učenju«. I jedno švedsko iskustvo sa filmom (Artur Lumsdin), koji je odvojenim grupama učenika prikazivao dve verzije istog filma (crno-beli i u boji) govorim o tome da nije zapažena razlika u onome što su gledaoci shvatili i naučili. Zanimljivo je istraživanje Kanađanina Džozefa Skeniona, jer

156