РТВ Теорија и пракса

Pred Zabavni orkestar kao najteži problem postavljalo se pitanje repertoara. Džez i neki vidovi tadašnje moderne zabavne muzike bili su ocenjeni kao negativni „uticaj Zapada”. Mnogi autori i izvodjači, medju kojima i Luj Armstrong, tada nisu izvodjeni. Medjutim, nije prošlo dugo vremena, a programi su počeli da dobijaju modemiju boju. Detalje programa možemo da pratimo do 1947. godine, dokle je izlazio časopis Radio-Beograd, a zatim nemamo podataka, izuzev redovnih najava radio-programa u dnevnoj štampi, sve do 1954. godine kada je počeo da izlazi časopis Radio-Jugoslavija. Znamo da je u medjuvremenu na čelo muzičkog programa došao Miroslav Špiler koji je u to vreme bio glavni šef, uključujući i muzičku produkciju, a Andreja Preger Glavni urednik muzičkog programa. Zatim je Špilera zamenio Josip Kalčič. Ako listamo Radio-fugoslaviju iz 1954. godine uočičemo ogromnu razliku u odnosu na 1947. godinu. Emisije su raznovrsnije, bogatije, modernije; kriterijumi su izoštreniji. Padaju u oči redovni osvrti na muzičke emisije iz pera kompozitora Marka Tajčeviča - ponekad duhoviti, često nemilosrdni a uvek britki i beskompromisni. Retke su emisije i izvodjenja (koja su u to vreme još uvek živa pred mikrofonom) koja su od Tajčeviča dobila prelaznu ocenu. Od ocene: „jadno” i „primitivno” on ide do najozbiljnijeg postavljanja pitanja - zašto neki Ijudi uopšte sviraju, pred mikrofonom ili bez njega. Pa ipak, nadamo se da Tajčevičevi osvrti nisu odraz stvarno niskog nivoa ondašnjeg programa, več pre oštrog pera njihovog autora koji bi i danas, itekako, našao povoda za slične kritike. Saznajemo da je iste, 1954. godine, održan Drugi festival jugoslovenske muzike na radiju, a verovali smo da je prvi održan 1966. godine od kada se redovno odvija, Na ovom festivalu u toku nedelju dana svake večeri održavani su koncerti na Kolarčevom narodnom univerzitetu u Beogradu na kojima su izvodjena probrana nova dela najboljih jugoslovenskih kompozitora. Ove koncerte su direktno prenosile sve jugoslovenske radio-stanice. Sledeći značajan datum u razvoju Radio-Beograda je pokretanje Drugog programa 1958. godine. Ovaj program radio je prvo eksperimentalno, jednom nedeljno, zatim dva puta, pa češće. Muzičke emisije Drugog programa pripremali su saradnici muzičke redakcije jedinstvene za ceo Radio-