РТВ Теорија и пракса

auditorijum nije irelevantan za naše društvo. Naprotiv, ovaj problem je u nas od izuzetne važnosti, jer je osnovni cilj našeg socijalističkog društva da razvije ličnost sposobnu za saradnju i sporazumevanje sa Ijudima, a nikako za agresivni način ophođenja i razrešavanja problema, što televizija, ako emituje obilje nasilja u svom programu, po mnogim pretpostavkama čini. Da bi se rasvetlila mogućnost uticaja nasilja sa televizijskog programa na auditorijum, pored iznošenja mišljenja koja postoje o tome, potrebno je da se osvmemo i na shvatanje o prirodi agresije kao pojave i, što je još značajnije za problem koji istražujemo, na poreklo i način nastajanja agresije u čoveka. PRIRODA I POREKLO AGRESIJE I NAČIN UTICAJA AGRESIJE SA MALOG EKRANA NA TELEVIZIJSKI AUDITORIJUM U „Enciklopediji Ijudskog ponašanja: psihologija, psihijatrija i mentalno zdravlje” 3 agresija je definisana kao „nasilno, destruktivno ponašanje obično usmereno nanošenju patnje ili smrti drugim Ijudima, ali ponekad se pomera prema objektima, ili se okreče sebi”. S obzirom da je oduvek veoma prisutna u životu Ijudi, agresija je interesovala naučnike od Aristotela do danas. Naročito se u novije vreme pojavilo povečano interesovanje za agresiju. Kao rezultat toga date su značajne rasprave o prirodi i poreklu agresije, večina u cilju da se ona prevaziđe i spreči. Po mnogim mišljenjima agresija je sada postala još opasnija nego

3 The Encyclopedia of Human Behavior: Psychology, Psychiatry,and Mental Helth, New York, Doubleday and Сошрапу, 1970.

173