РТВ Теорија и пракса

do završnog sastanka, snima se na traci, a onda taj materijal, koji često iznosi i do trideset časova snimljene trake, postaje osnovna sirovina od koje če instruktor (dramaturg) sačiniti dramu. Odiuka je, dakle, u njegovim rukama, ali mora biti ostvarena isključivo па dijalogu i u situacijama koje su kreirali sami participanti. Dekoracija je minimalna i nosi osnovne karakteristike one društvene sredine kojoj pripadaju učesnici ove organizovano spontane igre. Ostaje pitanje; da li ova terminološka kontradikcija (organizovano i spontano) izlazi iz granica terminologije. Uz ove, inače znatno šire eksplicirane elemente metoda, primenjenog u produkciji participativne drame, autori su našli za shodno da nam još saopšte i ovaj podatak: čovek koji razvija ovu dramsku formu ne dolazi iz pozorišta nego iz novinarske sredine gde se bavio vestima i tekučim događajiraa, a sada radi isključivo na poslovima participativne drame. Posle ovih podataka, autori postavljaju sebi i drugima pitanje: šta je uslovilo nastajanje participativne drame? Najpre jedan zbunjujuči podatak koji očigledno i zbunjuje i uznemiruje poslenike u danskoj televiziji (autori inače kažu da svi zaključci i ocene pripadaju isključivo njima i da ne predstavljaju zvaničan stav institucije). U danskoj dramskoj TV produkciji domači programi učestvuju sa svega 11%, a inostrani sa 75%, dok 14% otpada na reprizne programe. Danska, kažu autori, među evropskim zemljama ima najniži procenat sopstvenog programa u ukupnoj dramskoj produkciji. Inostrana televizijska produkcija je i jevtinija i tehnički superiornija od domače, a ekonomske restrikcije najpre pogađaju najskuplju, znači domaču dramsku produkciju. A taj zatvoreni krug vodi, „ако možda ne u senku kulturnog imperijalizma”, a onda sigurno ka smanjenju mogučnosti nacionalnog kulturnog izražavanja uz favorizovanje komercijalne produkcije. Ovo je završna tačka u nabrajanju motiva kojima se obrazlaže pojava participativne drame, kao moguće alternative konvencionalnoj TV drami. Inače, nije neinteresantno navesti još četiri elementa kojima Danci tumače nastanak participativne drame: 1. inicijativa je potekla od profesionalnih Ijudi iz same televizije koji su želeli da se programski otvore i da omoguće pojedinim sredinama da se direktno iskažu (preko direktnih predstavnika) i u realizaciji dramske produkcije;

199