РТВ Теорија и пракса

Slobodan Novakovič

TELEVIZIJA KAO DOKUMENT

-ili: televizija kao nemetaforički medij

Sa pojavom televizije počinje nova epoha u oblasti međuljudskog komuniciranja, epoha kojom se završava evolucija od „literarnih” ka „neliterarnim” sadržajima. Tri osnovne karike te evolucije su: • epoha literature u kojoj kao osnovno sredstvo komuniciranja postoji govorni jezik, • epoha filma u kojoj se komunikacija ostvaruje pomoču neme i zvučne slike, od kojih svaka ima svoja sopstvena strukturalna obeležja i, konačno, • epoha televizije čije je obeležje televizijska elektronska slika. Ako se epoha štampane reči zasnivala na jezički datim literarnim sadržajima metaforičkog karaktera - onda se epoha televizijske elektronske slike zasniva na audiovizuelno datim, neliterarnim sadržajima antimetaforičkog karaktera. Drugim rečima, ako je predmet literature mit, onda je predmet televizije samo svakodnevica. Između ove dve izražajne epohe, istorijski gledano, nalazi se epoha filmske slike, neme i zvučne, čija se izražajnost zasniva na izvesnom literarnom predtekstu, pisanom ili nepisanom, koji služi kao motivacija za nastajanje pojedinih filmskih prizora sastavljenih od zvučnih i vizuelnih elemenata, čijom se montažom dobija kompleksno, integralno i autentično filmsko delo - delo koje je napravljeno u jednom sasvim novom materijalu (na taj način se, u stvari, jednom novom izražajnom tehnikom interpretiraju neki tradicionalni metaforički sadržaji). Film, prema tome, dijalektički gledano, predstavlja samo prelazni izražajni oblik, nastao između

18

TELEVIZIJA