РТВ Теорија и пракса

Živojin S. Lalič

SPECIFIČNOSTI ELEKTRONSKE MONTAŽE - MIKSOVANJA

Televizija se izražava ikonički, to jest putem slika. One u neraskidivom jedinstvu s tonom, posredstvom televizijskog sistema deluju na gledaoce stvarajući utisak sličnosti sa stvamošču. Znači, da gledalac na svom prijemniku, grubo rečeno, događaj doživljava kao stvarnost. U knjizi Jezik filma I-J.Plaževski navodi da je montažni postupak dosledan čovekovoj percepciji stvarnosti, koja ima mozaički karakter. Prema tome, moglo bi se reći, da televizijski gledalac do svesnog saznanja o sadržaju i poruci emisije dolazi mozaičkom percepcijom audio''izuelnih elemenata. Ove elemente TV reditelj prezentira gledaocu izborom planova i uglova posmatranja putem TV kamera. Stvaraoci filmova pokazali su nam, a filmski teoretičari objasnili ulogu montaže na filmu, pa pošto je to već dovoljno poznato možemo se poslužiti analogijom po kojoj bi ono što je montaža na filmu, bilo miksovanje na televiziji. Uz navedenu sličnost treba napomenuti da se različitim sredstvima u montažnom postupku dolazi do indentičnih rezultata. (Film ili TV emisija). Specifičnost medija i tehnologije stvaranja na televiziji nameće i specifičan pristup montažnom postupku, to jest miksovanju, s obzirom na prostomo-vremenski

34]