РТВ Теорија и пракса

publiku kao podstrek da sledećem priznatom klizaču podari više pažnje i obožavanja (aplauza i cveća!). I tu negde, iscrpljuje se sportsko u gledaočevom doživljaju prenosa umetničkog klizanja. 111 Čoveku koji sedi na plišanom trosedu u papućama, ispred drvene kutije koja daje sliku veličine njegove akt tašne, prežvakavajući poslednje ostatke večere i prebirajući po glavi nasumice brige koje je tog dana odbolovao, pogoduje komunikacija s audiovizuelnim slojem nasmešenih, golišavih lepotica i muškaraca lepih manira koji tako uspešno izvode na zaleđenoj vodi poznate zabavne igre (valcer, polku, argentinski tango, kazačok, kadril, sirtaki, čardaš), uz popularnu muziku (zabavnu, narodnu, simfonijsku, operetsku), lepršajući rukama kao što to elegantno čine baletani u osnovnim tačkama ovog lepuškastog poziva (špaga, pirueta, pozicija od jedan do pet, revefans, otvor rukom itd.). Njegovom već otežalom pogledu čini se prijatnim snop titrave svetlosti što dolazi s metaliziranog ekrana, a prizor koji upravo gleda raspada se u niz bleštavih tačaka u svetlosnom kvadarskom polju kutije, što percepciju čini manje napregnutom i neobaveznijom. Zvezdasti sjaj šljokica koje optočuju ženski klizački kostim, svilenkasti prelivi mekih tkanina muških košulja, trikoa, leptir mašni i traka povezanih u ženskim kosama, blistavi osmesi klizača pri čemu im se zubi cakle, odsjaji što dolaze iz brazda ledene ploče koje su načinile klizaljke, veliki reflektori koji bacaju hiljađu svetala na ’ed dajući time svim licima u

48