РТВ Теорија и пракса

je čak imao i neke mogučnosti za eksperimente. Predlagao je novi izum: naelektrisan mlaz vode kao odbrambeno sredstvo. Nije poznato da li je taj predlog prihvaćen i da li je izrađen prototip. U svakom slučaju, Kodeli je pred sam kraj rata uspeo da se vrati u Ljubljanu i svoj zamak pokraj Ljubljanice. Za 1919. godinu raspolažemo veoma iznenađujučim podatkom; radio-stanici u Ljubljani je bila ponuđena kompletna aparatura za emitovanje slika. To piše u članku Problemi gledanja na daljinu, koji je 1934. godine objavio „Naš val”, tadašnje glasilo Radio-Ljubljane. Naravno, radi se o Ljubljanskoj radio-telegrafskoj stanici koja je delovala u okviru Direkcije pošta. Tada je u Ljubljani več postojala grupa oduševljenih radio-amatera. Ipak, Direkcija pošta predlog nije prihvatila (kao ni petnaest godina kasnije), pod izgovorom da „uspesi televizije nisu takvi kao kada je u pitanju radiofonija” - iako se u članku priznaje da ~sve gori od želje za televizijom” i da ~svi čekaju kada če se već jednom pokazati Ijubljanska kukavica (signal Radio-Ljubljane)”. Interesantno je da članak i ne pominje Kodelija, iako je jasno da predlog nije mogao da potekne ni od koga drugog. Kodeli je tada bio jedini koji se pitanjima televizijske tehnologije bavio već više od deset godina, tu ideju je sa sobom nosio po Africi i sve vreme svog zarobljeništva i boravka u Švajcarskoj. Samo je Kodeli mogao, posle nama nepoznatih eksperimenata u Švajcarskoj, da do 1919. izradi prototip televizijske aparature. A zašto ga pri svemu tome niko ne pominje, ni tada, a ni kasnije? U celom svom životu, taj veliki baron i zaista izuzetna ličnost, dospeo je samo dva puta na stranice slovenačkih listova: onda kada je prvim automobilom jurcao po Ljubljani, i posle toga još samo jednom - 1930, pošto su mu u dvanaest zemalja patentirali izum televizije i kada je več bio ličnost međunarodnog formata. Slovenačke novine su u godinama pre i posle 1930. dosta pisale o televiziji - i ništa o Kodeliju. To je bilo razdoblje uspona Ijubljanskog radija, ali je napredna slovenačka tehnička i kulturna inteligencija bila malo zaokupljena idejama i tegobama ostataka nemačke manjine u Ljubljani, a još manje su je interesovali baroni i aristokrati. Nekih posebno prijateljskih veza sa Ijubljanskim radiom ili kulturnom javnošču Kodeli nije imao. Bar o tome ne postoji nijedan dokument. Bio je, dakle, Nemac i predstavnik klase kojoj je u istoriji odzvonilo.

205