РТВ Теорија и пракса

posledica masovne emigradje na privredni razvoj zemlje. Jedan od metoda je povećano informisanje emigranata o situaciji u domovini. U celini međutim kulturno lišavanje radnika migranata ne može se rešiti samo aktivnostima zemlje iz koje su otišli. Glavnu odgovornost ima zemlja koja ih prima, koja stiče znatne profite pomoču strane radne snage. Povećavanjem ulaganja u kulturnu infrastrukturu zajednica migranata, zapadnoevropske zemlje mogu pokazati svoju volju da podstaknu ravnomerniju razmenu ideja među evropskim zemljama, što bi moglo da bude jedan od izraza duha Helsinkija. U zaključku, zemlje migracije, kao Finska i Jugoslavija, ne bi trebalo toliko da teže povratku svojih građana, a da zaboravljaju da podsete zemlje u kojima su oni gosti na njihove odgovornosti. Očuvanje kulturnog identiteta migranata je cena koju treba da plate za svoje profite zemlje koje uzvoze stranu radnu snagu. Težnja u pravcu ravnomernijih i ravnopravnijih privrednih struktura među zemljama ne može da bude ostvarena bez ozbiljnog razmatranja mogućnosti da se rađmci na radu u inostranstvu vrate u svoju domovinu. Moguća repatrijacija radnika na radu u inostranstvu nije međutim jedini razlog za pružanje podrške njihovim kulturnim delatnostima. Kulturno nasleđe i nacionalni jezik predstavljaju pravo čoveka koje treba da bude obezbeđeno bez ikakvih ograničenja i bez ikakve veze sa privrednim konjunkturama. Preveo sa engleskog Boško Čolak-Antič

213