РТВ Теорија и пракса

1. uvedene su „mešovite” emisije istovremeno zabavne i obrazovne kako bi privukle širi krug publike, tokom 1975. godine takve emisije nisu postojale, a u 1976. godini predstavljaie su 31% proizvodnje ERT, 2. uvedeni su „blokovi programa” za specijalnu pobliku (deca, domačice, intelektualci), 3. od 30 do 50 nedeljnih emisija grčkog porekia proizvedeno je u ERT-u, 4. ukupan broj časova programa sa 2.418 u 1975. godini, popeo se na 2.640 u 1976. godini; 5. globalno povečanje auditorija iznosi oko 30 do 35%; 6. radio je tako reorganizovan da svaki program ima poseban karakter. Autor zaključuje ~da se veruje da su veruje da su uslovi sada mnogo povoljniji nego ranije, da postoje napori i težnje da se kvalitet programa poboljša dok pokazatelji slušanosti ne prestaju da sastu.” JAVNO EMITOVANJE U SAD PRIHVATA SATELITE Harford Gan (Hartford Gan (Hartford N.Gunn), potpredsednik Administrativnog saveta Službe za javno emitovanje (Public Broadcasting Service, u svom članku opisuje sadašnje stanje radio-difuznog sistema u SAD objašnjavajuči prednosti emitovanja putem satelita. Kroz dve godine Public Broadcasting Service (PBS) postače prva radio-difuzna služba u SAD koja če sasvim koristiti nacionaine satelite telekomunikacije za prenos programa. Zadatak PBS je obezbeđivanje kvalitetnog nacionalnog programa TV stanicama u SAD, kojih ima 267. PBS ne proizvodi programe sam. Nacionalne TV emisije prave TV stanice, nezavisni producenti i strane radio-difuzne organizacije.

Tokom 1976. godine PBS je prenosila u proseku 89 časova programa nedeljno. PBS programe šalje iz Vašingtona međugradskim telefonskim linijama. Veza putem satelita predstavlja veliku prednost i logički se nameće kao sledeča etapa u razvoju radio-difuzije. Sa satelitima mreža programa može da se razgrana u više pravaca. Sateliti će omogućiti simultano emitovanje više programa iz sedišta PBS u Vašingtonu. Pošto je detaljno opisao koncepciju sistema autor zaključuje: „tako če se televiziji ponuditi brojne mogučnosti kombinovanja šema. Sateliti će povečati koriščenje programa koji dolaze iz udaljenih mesta i omogućiće TV gledaodma direktno pračenje velikih događaja. MUZIKA NA RADIJU - FINSKE PERSPEKTIVE Peka Gronou (Pekka Gronow), potpredsednik Saveta radio-programa Оу Yleisradio Ab Postavljajući problem muzike na radiju uopšte, a posebno u Finskoj, autor pruža podatke o strukturi programske sheme. Dva radio-programa u Finskoj emituju se od 5.30 do ponoči. Polovina ovog vremena posvečena je muzici: jedna trećina „ozbiljnoj” i dve trečine „lakoj”. Prosečni Finac sluša radio dva sata dnevno. Od deset najpopularnijih programa devet su emisije lake muzike; jeđini izuzetak je informativni bilten. Kako muzički programi zauzimaju sličan prostor u programskih shemama drugih radio-difuznih sisteraa, autor predlaže da se intenzivnije razyije prava razmena i saradnja na međunarodnom planu u cilju razmene uspešnih muzičkih prograraa.

Mira Kun

235