РТВ Теорија и пракса

Iz poznatih razloga postoje još uvek osetne razlike u stepenu razvijenosti televizijskih programa, kako po obimu tako i po strukturi. Svi problemi i protivrečnosti koji se inače manifestuju između razvijenih republika i nedovoljno razvijenih republika i Pokrajine Kosovo, odražavaju se na specifičan način i na radio-difuzne sisteme. Nedovoljna razvijenost nekih naših TV centara nepovoljno utiče na zadovoljavanje programskih potreba u sredinama gde deluju, kao i na mogućnost programske saradnje između studija bilo ргеко zajedničkog programa ili neposredne razmene između centara. Otuda je prevazilaženje neravnomemog razvoja televizija u našoj zemlji usko povezano sa borbom za postepeno otklanjanje razlika u nivou razvijenosti između republika i pokrajina. Mogu nas radovati sve veća nastojanja da se unapređuje međusobna programska saradnja između TV centara. Zajeđničkim dogovorima ostvaruju se bolji programi, i zajeđnički i posebni. Time se doprinosi kvaiitetnijem informisanju radnih Ijudi i građana širom zemlje o događajima u zemlji i svetu, efikasnijem ostvarivanju interesa radničke klase i još većem zbližavanju naših naroda i narodnosti i daljem jačanju naše socijalističke samoupravne zajednice. Međutim, sadašnjim stepenom programske saradnje između TV centara ne možemo biti zadovoljni. Ta saradnja ne zadovoljava ni kvalitetom ni po obimu, o čemu govore i podaci iz ankete koju je sprovela ovih dana JRT. Ta anketa pokazuje da naši TV programi neđovoljno tretiraju i prezentuju dostignuća, život i rad u svim republikama i pokrajinama, radnih Ijudi svih naroda i narodnosti. Informacije su još uvek dobrim delom zatvorene u republičke i pokrajinske granice. One su uglavnom forumskog karaktera, a manje ih je iz života i rada radnih Ijudi u društvenoj bazi. Anketa takođe pokazuje da se u pogledu prijema informacija naročito zatvaraju razvijeniji TV centri u odnosu na manje razvijene, a posebno u odnosu na kulturno, umetničko i drugo stvaralaštvo narodnosti. Naši TV programi, dakle, još uvek ne čine dovoljno u cilju prezentovanja i afirmacije kulturnih tekovina svih naših naroda i narodnosti. Razlozi nedovoijne programske otvorenosti, odnosno zatvaranja u republičke, pokrajinske i nacionalne granice, naročito u odnosu na kulturno-umetničko stvaralaštvo narodnosti, ne leže u nepoznavanju jezika, već pre svega u tehnobirokratskim, egoističkim i partikularističkim uticajima, kao i u nerazumevanju osnovnih ciljeva programske politike u pojedinim našim redakcijama. Programsko zatvaranje je štetno za svaku sredinu i za svaku nacionainost, kao što je štetan i opasan kulturni, jezički, ekonomsko-

23