РТВ Теорија и пракса

Obratio sam se nekolicini pesnika i zamolio ih da se poigraju s jednom temom ... slobodno, bez predumišljaja ... koliko se to moglo ... da progovore mrtvi ratnici... a mrtvih i ratova i ratnika u mojoj zemlji ima više nego što treba, pa pesnicima nije bilo teško... Onda sam se ja igrao s dobijenim tekstovima i glumcima... Tako su nastali Krajputaši. Jedno ruganje smrti. Molitva. Kletva. I u ovom komadu pada u oči muzičko oblikovanje. Ono se ne ogleda samo u zvučnim dokumentima već i u karaktem odabranih glasova. Dobija se utisak da vi na značenje reči ne stavljate toliko veliki akcenat kao na značenje osećanja, koja se ne prenose samo verbalno-semantički, već uglavnom zvučno. Imaju li osečanje i priroda u vašoj filozofiji zajedničku vrednost, i ako imaju, koja je to vrednost? Značenje osečanja, naravno... Pa odatle je reč i potekla. Opet se vraćamo na signalizaciju. Reč, to je jedan signal koji je izbio na površinu... Ispod je magma, živa složena masa koju nikad do кгаја nećemo odgonetnuti ni najsloženijim kombinacijama reči, јег reči su samo hladni simboli i ako ih nečiji smrznuti mozak primi u njihovom strogo racionalnom značenju onda je komunikacija umrla na polovini puta. Hladni mozgovi, to su mozgovi - übice. Čistih primera takvih mozgova verujem da nema. Postoje samo u naučnoj fantastici, srečom. Nažalost, postoje poluprimeri. I oni su dovoljno gadni. Muzičko oblikovanje ponekad je čisto emocionalno oblikovanje i onda uopšte više nije pitanje forme več jednog složenijeg i dubljeg izražavanja... Kako ocenjujete racionalne mogučnosti autora radio-drame? Smatrate li da je racionalno savlađivanje stvarnosti mogućno

201