РТВ Теорија и пракса

Sada je, međutim, uspostavljena saradnja sa pozorištima. Ali, televizija, po pravilu, ne emituje prenose pojedinih predstava sve dok za njih ne počne đa opada interesovanje publike. Varadi posebno ukazuje na složene zadatke koje televizijski reditelj ima prilikom ovih prenosa. U posebnom prikazu kritički se analizira prikazivanje dela Aleksandra Gelmana Zasedanje partijskog biroa na filmu, televiziji i u pozorištu. Autor prikaza smatra da je posle objavljivanja ovog dela na televiziji bilo veoma riskantno isto delo dati u pozorištu i na filmu, pogotovu ako se ima u vidu da televizijska premijera nije primljena najbolje. Pošto detaljno analizira postavku dela na tri medija, autor zaključuje da istovremeno prikazivanje jednog dela na televiziji, u pozorištu i na filmu, neosporno predstavlja primer dezorganizacije u kulturnom životu Mađarske. Časopis objavljuje drugi deo istraživanja o društvenim vezama i komunikaciji raladih u kome se proučava korišćenje slobodnog vremena, način života i lična i masovna komunikacija omladine. Televizijska liinost kao komunikator naslov je članka u čijem prvora delu, koji objavljuje u ovom broju, časopis nastoji da utvrdi karakteristična svojstva delatnosti tzv. komunikatora. Iznosi se i mišljenje o proceni ko se na televiziji može smatrati komunikatorom. Časopis mađarske radio-televizije odgovara i na pitanje da li se povećava korišćenje medija, da li se oni dopunjuju, ili jedan đrugog zamenjuju. Za sistem masovnog komuniciranja je, po oceni autora, verovatno najvažnije pitanje koliko jedan medij konkuriše drugom ili koliko jedan drugom pomaže. Časopis iznosi neka mađarska i strana iskustva i rezultate istraživanja koja su obavljana o ovom problemu.

Objavljeni su i rezultati istraživanja koje je trebalo da odgovori na pitanje u kojoj meri lica od 14 do 30 godina poznaju istoriju sledečih zemalja: SR Nemačke, Poljske, Francuske, SSSR, SAD i Čehoslovačke. Ovo istraživanje, koje je prošle godine obuhvatilo 1.000 lica, pokazalo je da je najbolje poznavanje istorije SSSR. Detaljno se analizira razvoj televizijske kritike u Mađarskoj i ističe da se u periodu od 1972-75. godine broj kritika TV programa u štampi gotovo utrostručio. Šta pruža i šta bi mogio da pruži zdravstveno prosvećivanje na televiziji, tema je članka u kome se ističe da bi па televiziji trebaio posvetiti veču pažnju zdravstvenoj kulturi, pri čemu se mora imati u vidu različit nivo obrazovanosti gledalaca. Časopis piše o razvoju mađarske štampe posle 1876. godine i njenom odnosu prema politici, a u rubrici „Forum” donosi članak posvećen problemu odbrane prava ličnosti na televiziji. U članku čiji če se nastavak objaviti u sledečem broju govori se o ličnosti i pravu, odnosu vlast televizija - državljanin, i izvorima i slučajevima povrede prava ličnosti. Časopis se zalaže za obnovu filmske estetike i u drugom članku postavlja pitanje šta vredi najavljivač. U rubrici „Panorama” prenosi se članak Tima Patersona iz časopisa „Science and Society” o istorijskoj primeni marksističke teorije kulture. Časopis opšimo obaveštava i o novinskom pulu nesvrstanih zeraalja koji je osnovan avgusta prošle godine na sastanku šefova država i vlada nesvrstanih zemalja u Kolombu. Ističuči da je ideja o stvaranju pula nastala još 1973. godine na konferenciji u Alžiru, opširno obaveštava o zadacima pula i objavljuje dokumenta o njegovom osnivanju (govor indijskog ministra informacija, saopštenje i zaključke sastanka ministara u Delhiju, pravila pula i dr.).

222