РТВ Теорија и пракса

Važan momenat u sistemu kritičkog informisanja i animacije za kulturu je pitanje jezika, tačnije izbora načina na koji saopštavamo pojedine stavove u vezi sa kulturnom situacijom i kulturnom politikom. Prinuđeni smo da tražimo oblike istinske i efikasne komunikacije sa čovekom, inventivnim i širokim auditorijem, oblike koji će predstavljati impuls i stimulans stvaranja interesa za kulturne vrednosti u našem društvu. Sredstva javnog informisanja ne smeju da budu zamena za izvorni kontakt s kulturom, ne smeju se shvatiti kao servis koji nas upoznaje sa kulturnim događajima, prezentirajuči fragmentarno pojedina ostvarenja. Svojim umetničkim sadržajima, svojim osmišljenim programom radio treba da koristi približavanju pojedinca kulturnim tokovima, kao i približavanju istinske vrednosti kulturnog stvaralaštva pojedincima. Imam utisak da korišćenje raznih vrsta emisija - otvorenih tribina, direktnih kontakata, uključivanja stvaralaca i slušalaca, doprinosi obogačivanju naših postojećih, u dobrom delu tipiziranih i često možda prevaziđenih, oblika komuniciranja sa auditorijem. Vlado Senica PRENOŠENJE LITERARNIH SADRŽAJA PUTEM RADIJSKOG MEDIJA Bez sumnje je danas radijski medij najmoćniji popularizator i informator o savremenom i minulom u domaćem i stranom književnom stvaralaštvu, pogotovu u poeziji. Übeđeni smo da tako opširnim programom, koji kao takav postoji već niz godina, ostvarujemo jedan od osnovnih zadataka radijske kulturne politike: putem žive umetničke interpretacije prenosimo auditorijumu literarne vrednosti. Kriteriji uređivanja u odnosu na izbor literarnih materijala koji se unose u program moraju biti, naravno, strogi, ali i dovoljno široki i elastični, da selekcija uzme u obzir - u odgovarajučem trenutku i sa odgovarajućim objašnjenjima - isto tako i avangardna i eksperimentalna literarna dela, i tako održava programsku ravnotežu između tradicije i savremenih literarnih struja. Na kulturnom i stvaralačkom području, pri otvorenosti kakvu poznaje radijski program, naravno,

50