РТВ Теорија и пракса

onaj kome je namenjeno. Prevedena na praktičan jezik, ostvarenja video-umetnika poziv su na koautorstvo; korak dalje jeste intencija video-gerile - poziv na potpuno autorstvol Zašto se moralo govoriti o televizijskoj semiologiji da bi se došlo do ovih zaključaka? Upravo zato da bi se razgraničilo pitanje narativnog ili literarnog od audiovizuelnog jezika, Neopterečenost literarnim konvencijama ili kčdovima izvanredan je preduslov za puno poimanje jezika mass media. A to je več mnogo. Јег, projiciranje sadržine u jedan autentično shvačen jezički sistem postaje, tako, jednostavniji problem. Nijedna umetnost ne trpi prevođenje u drugi medij. Isidora Dankan (Duncan) je imala običaj da kaže: „Kada bih zaista mogla da objasnim šta to znači, ne bi imalo nikakvog smisla da to igrarn”: a Tomas Džeferson (Thomas jefferson): ~...za nastavak ne mogu da upotrebim reči - one ne kazuju dovoljno”. Zajedno sa Artoom, možemo biti sigurni da svaka slika, ma kako bila svakocjnevna i obična, stiže na ekran preobražena - jezikom medija. Najbeznačajniji detalji, predmeti ili oblici dosežu svoj pojedinačni život i značenje i to iznad vrednosti i značenja misli i simbola. To prikazivanje stvarnosti „која prevazilazi život” samo je bitan preduslov za ono što se naziva kreativnim poslom. No, kreativnost se time ne iscrpljujel Svet medija pomaže da se kreira svojim jedinstvenim sistemom označavanja stvarnosti koji nudi domet i dubinu Ijudskom izrazu i ostvarenju. Putevi kojima je moguče stiči do tog cilja različiti su i veoma divergentni. No, jedan od njih već je ponuđen Ijudskom sudu. To je put komunikacije realizovan kroz autentičan jezik video-kulture. Medij više nije posrednik, već snažna i samosvojna poruka. Buduči da nijedna komunikacija nije oslobođena nesavršenosti i dvosmislenosti, prostor za video-istraživanja i video-umetnosti ne bi trebalo da ostane prazan. Jer, i prazan prostor je komunikacija, ali komunikacija koja se uvek negativno enkodira. Stoga, Maršal Makluan (Marshall McLuhan) radi razumevanja medija spremno izjavljuje: „Spajanje neke umetnosti sa električnom strujom stvara nove medije astronomske snage. Ovi mediji nisu igračke: oni ne bi trebalo da budu u rukama stvaralaca Petra Pana. Oni mogu da se povere samo novim umetnicima, јег su to novi umetnički oblici. Zauzdavanje reke Tenesi dečja je igra u poređenju sa usmeravanjem filmova i televizije ka Ijudskim ciljevima”. A usmeravanje ka Ijudskim ciljevima još je oportunije poveriti samim Ijudima!

98