РТВ Теорија и пракса

umru i gde ih mermer ovekovečuje, na čast i slavu Raja Amerike. Epitafi „Ovde počiva Bela, naša sunčana lepotica. Snežna lopto, spavaj slatko”. Токош boravka u SAD, Kiš sreće dva izuzetna stvaraoca. O tome kaže: „Prijatelj me je upitao da li želim, možda, da upoznam Caplina. Razume se da sam želeo, јег je Caplin jedan od onih pravednika radi kojih bi Amerika trebalo da bude pošteđena Sodome i Gomore. Drugi je onaj koji mi postavlja pitanie hoćerao li da vidimo Caplina, Zove se Epton Sinkler’. Nema sumnje da je ovo druženje, na svoj način, uticalo na dubinu Kišove reporterske analize američkog raja jer bolje sagovornike jedva da je tada i mogao nači u SAD od pisca Metropole i budučeg kompletnog autora antologijskih filmova Moderna vremena i Veliki diktator. Ali, Raj Amerika samo je jedna od epizoda Kišovog golemog književno-reporterskog opusa. Za njim je ostalo jedanaest velikih knjiga: Zapiši to, Kiš, Praški Pitaval, Carevi, popovi, boljševici, Raj Amerika, Ulaz zabranjen, Hajka kroz vreme, Besni reporter, Azija korenito izmenjena, Povesti iz sedam geta, Tajna Kina, Meksiko i stotine reportaža po svim listovima sveta, na gotovo svim svetskim jezicima i ne samo na glavnim svetskim. U povesti žurnaiizma, i svetskog reporterstva, nema primera takvog, i tako obimnog stvaralaštva pa je Kiš i po tome - jedan, i još uvek nedomašen. Važnija od ovog podatka je činjenica da sadržaj svih tih knjiga ukazuje na progresivno opredeljenje njihovog autora kao i da je on, svakom svojom idejom, svakom napisanom i štampanom rečenicom iskreno i nedvosmisleno glasao za novi, napredni svet čiji je dolazak na scenu vremena najavio pre mnogih. Svoje mesto u plejadi svetskih reportera Egon Ervin Kiš nije izborio samo golim darom, iako je taj dar bio izuzetan. Kiš je bio radnik grandioznog formata i uvek je govorio da je čin pisanja tek završnica jednog prethodnog rada - čitanja, studiranja materijala, proučavanja pribavljenih činjenica, proveravanja, upoređivanja, selekcije, analize, posle čega se tek moglo pristupati metodu sinteze. Bio je vrstan poznavalac istorije, filozofije, političke ekonomije, umetnosti, folklora, stranih jezika, geografije, svetske književnosti, politike kao multidiscipline, kulturnog razvitka, povesti ratova, osvajanja i propadanja imperija, Sa strašču koja bi se mogla nazvati i istraživačkom, Kiš je kopao po svakovrsnim izvorima u

90