РТВ Теорија и пракса

FENOMEN TV DNEVNIKA Koliko je televizija sebi svojstvena, kapriciozna u detaljima i nepredvidljiva po utisku koji ostavlja, dokazuje i ovogodišnja prva takmičarska selekcija u žanru TV Dnevnika. Tako je ostvarena dugo pominjana ideja da informacija kao suštinska vrednost TV medija bude tretirana na adekvatan način. lako je od samog osnivanja televizijskog festivala, još u vreme kada se. održavao na Bledu, nagoveštavana kao neophodna kategorija, postojala je bojazan da bi ponavljanje istih vesti, istog dana, delovalo monotono i zamaralo gledaoce, Međutim, dogodilo se da je baš takvo gledanje otkrilo i prave mogučnosti u izvesnim trenucima i kreativnosti pojedinih reportera i studija. Vest je uvek ista, ali snimljena i izrečena na određen način, otkrila je i svoj izvanredan izvor mogućnosti ili nespretnosti. Deset verzija TV Dnevnika pružilo je priliku za poređenje i ukazalo da, sem bitne vrednosti vesti - tačnosti i pravovremenosti, daje i druge komponente, što zavisi isključivo od potencijalne mogučnosti njenog autora. U ovom trenutku se ukazuje i ta prava TV nepredvidljivosti na koju je mogao da ukaže ovogodišnji Portorož; naizgled samo mala razlika prošle godine prvog dana festivala, dakle, gotovo svečano, prikazani su van takmičarske konkurencije, dnevnici snimljeni istog dana u svim našim studijima. I samo ta-vremenska distanca od nekoliko dana (ove godine su u Portorožu Dnevnici emitovani kad i redovni program, Sarajevski istodobno, pa zatim svi ostali) - učinilo je da TV vest ne izgubi svoje pravo značenje - značenje informacije - i da bude praćeno sa interesovanjem i kritičnošču. OBELEŽJA TELEVIZIJSKOG AUTORSTVA Dugo postavljano pitanje postoji li TV umetnost, da li je televizija samo tehničko transponovanje več afirmisanih medija reči, slike, igre i informacije, moglo bi kod dobronamernog gledaoca ove godine u Portorožu da naiđe na puno optimizma. Ne znači da je jugoslovenski festival televizije odgovor svim teorijskim dilemama koje preplavljuju dela masovnih komunikacija, ali vrlo pažljivo posmatranje šezdesetak stranih gostiju iz dvadeset i šest zemalja Evrope, Afrike i Azije, sa slušalicama (zbog prevoda) i po desetak časova u zamračenoj sali portoroškog Avditorija odakle je često dopirao spontani aplauz, smeh i, naravno, i napuštanje dvorane, ukazuje da mali ekran zrači životom, inforraacijom i,

104