РТВ Теорија и пракса

JEZIK

Đorđe Kostič, direktor Instituta za eksperimentalnu fonetiku i

Đorđe Kostič,

patologiju govora

ZA VIŠU GOVORNU KULTURU

Drugovi i drugarice,* Nala neposredna saradnja sa Radio-Beogradom traje od 1945. godine pa sve do danas. Imao sam zaista veliko zadovoljstvo da sarađujem sa drugovima u toj značajnoj ustanovi i da se iz dana u dan uveravam kako u radiju, i kasnije u televiziji postoji iskrena želja da se jezik uzdigne na što god je mogućno viši nivo, upravo na takav nivo da u svakom pogledu postane primer dobroga jezika. Imajući taj cilj pred sobom, i radio i televizija, u želji da ga ostvare nailazili su na neke teškoče. Te teškoče su dolazile i od strane Ijudi koji se jezikom bave kao stručnjaci, kao i od strane onih koji se služe jezikom kao glavnim sredstvom u svojoj profesiji, od strane novinara. Ja ovoga puta ne bih ulazio u teškoče na koje nailaze novinari na radiju i televiziji, več bih želeo da istaknem upravo one teškoće na koje smo mi, jezički stručnjaci, nailazili u kreiranju jezičkog oblika koji bi mogao da posluži kao uzor. Kada kažem da posluži kao uzor, tada ne mislim o nekom čvrstom, krutom modelu koji bi se ponudio novinarima, več o modelu koji bi bio fleksibilan, koji bi se gibao uslovljen razvojem našeg jezika na celoj njegovoj širokoj narodnoj podlozi. Prva teškoča na koju smo nailazili, kada je reč o govornom jeziku, odnosila se na izgradivanje normi. Mi u zaostavštini naše naučne literature nismo imali razrađene postavke za normiranje govornog jezika. Imali smo vrlo razrađene postavke koje su se odnosile na pisani jezik. Na normama našeg savremenog pisanog jezika radilo se još od vremena Dositeja Obradovića, i to gotovo neprekidno sve do danas. U radovima na normiranju govornog jezika veoma smo

•Uvodno izlaganje na Savetovanju o problemima govora i jezika na RTB održanom 5-6.X11 1977. godine u Beogradu

138