РТВ Теорија и пракса

emisi|ama koje se ne emituju direktno („uživo”), nameču potrebu stvaralačke borbe za jedan proverbijalni jezik koji „kvizičan” kako ga bog dao, između ostalih svojih obeležja ima i konciznosti. Borba za jezik, i to još nov. Uzbudljivi trenutak razvoja umetnosti! Jer borba za novi jezik jeste borba za novu književnost, za novu memoriju naroda. Baš zato je nužno raščistiti kakav je to „novi jezik”. To što se po televizijama radi nije i ne sme biti nikakva bitka za Jezik televizije”. Televizija-televizor je sprava. To što se jezik obradom u montažama i na elektronskim magnetoskopima seče, „šnituje” (udeva) i teše, mora biti iskijučivo potraga za jednim brzim, osečajnim, informativno nabijenim, poslovičkim srpskohrvatskim jezikom. Svaka drukčija suština koja bi u taj „novi” jezik prodrla bila bi prodor zbrke i gluposti. Opomena prof. Đorđa Kostiča mora se najozbiljnije uzeti srcu! Traganje za novim bogatstvima srpskohrvatskog jezika - to mora biti ciij ove lingvističke borbe. I, naravno, ako če ostati bogatstva, i ako če jezik ostati srpskohrvatski - to onda u jezgrovitim trosekundnim rečenicama ne sme kao kuga ovladavati pasiv, to se poslovičko blago ne sme zaboravijati, a disjunkcije, iznenađenja, relativske rečce, čuđenja i divljenja, vatromet jezičkih šokova, ne samo što se ne smeju iz jezika izgoniti, nego moraju bivati još zrelijim. Jaz između televizijske slike i Jezika (eha) koji se oko nje spliče, savladavala je na beogradskoj televiziji u proteklih dvadeset godina mnogotisučna vojska stvaralaca. Najbrže rešenje nesavladljivog „problema narcizma TV slike” uvek se dobijalo kad radni čovek koji je stao pred kameru, šeretski, od srca i „па panju” iskaže istinu. Čim su umorni izbegavaoci istina koji

153