РТВ Теорија и пракса

očekivanja koja iz objektivnih razloga nije u stanju da ispuni I zbog toga dopuštam sebi stav ne toliko istraživača koliko kritičara, koji vrednuje i predlaže. Pojave o kojima ću pisati mogle bi se - koristeči terminologiju Glovinjskog - opisati kao mimetski i ekspresivni stil percepcije. Baš protiv njih, a ne protiv televizije je usmerena ovde predstavljena kritika. II „Proces do kojeg dolazi u svesti giedaoca dok gleda film nazvao bih odstranjivanjem delovanja forme. Več zbog svog negativnog uticaja on je opasan. Taj proces, međutim, prima potpuno nevin oblik, mami njemu svojstvenim mamcima. Radi se o tome da tehnički pronalazak, nivelirajuči formu, obečava stalno nove radosti pretpostavkama odslikavanja, odražavanja sveta”.^ Tako je pisao o filmu Kazimjež Vika. Izgleda da je razlika između filma i televizije u tom aspektu bitna. Film „odstranjujuči iz naše svesti formu” jeste predstava istrgnuta iz svakodnevne realnosti, iako o njoj, uglavnom, govori. Predstavlja priču u striktno određenom vremenskom okviru. Ulazeči u svet filmskih junaka uživljavamo se u njihove sudbine, često poistovečujemo sa nama bliskim likom. Jednom reči film nas „guta”, istupljuje našu budnost, zaboravljamo na formu. Ali film ima fmale koji nas često grubo, na naše nezadovoljstvo, budi iz sna. Postoje, takođe, košmarni snovi, a onda natpis „The End” donosi olakšanje. Tako ili drukčije, seansa završava i mi se vračamo svakodnevici. Pretpostavljam da bi film, snabdeven ovim vremenskim okvirom i finalom, Vika priznao kao manje opasan od televizije. Televizijski program ne poseduje vremenski okvir i finale. On je niz emisija koje nastupaju jedna za drugom i teško bi bilo pokazati njegov funkcionalni početak ili кгај. Mogu se, naravno, stvoriti veštački okviri: pauza tokom noči, kratke stanke između emisija itd. To su ipak pauze koje diktiraju tehnički ili montažerski razlozi. Nočna pauza mogla bi uopšte da ne postoji i, stvarno, na mnogim televizijama na svetu ona je skračena na minimum ili se uopšte ne pojavljuje. Ili, isključivši razloge tehničke, ekonomske prirode ili, na kraju, tako prozaične kao spremanje studija ili konzervacija

Kazimjež Vika, Put u zemlju neverovatnog u Lutajući po temama (Kazimierz Wyka, Podroi do krainy nieprauidopodopienstva w Wedrujac po temalach L3, Wydawnictwo Literackie, Krakow 1971, 5.130.

68