РТВ Теорија и пракса

jednodnevnog programa. Ovaj model je u stanju da vuče repere inteligibilnosti iz konkretne emisije i po više dana: najsrečnije rešenje za ovaj način pračenja televizijskog programa nastaje kada se između dve tačke najavljenog televizijskog programa (prva i poslednja emisija dnevnog programa; prva i poslednja emisija nedeljnog programa - u našoj štampi od petka do četvrtka) pronađe emisija koja če se nadovezati na već viđenu emisiju (lik glumca iz serije gostovaće u Nedeljnom popodnevu, Miodrag Zdravkovič, spiker Dnevnika čitače propratni tekst serije Копј, moj prijatelj-, u emisiji o Lepenskom viru če se pojaviti Svetozar Srejovič; Dragan Babić u novoj seriji To sam ja podseća na urednika i voditelja popularnog Dvogleda itd.). Nešto komplikovanije ali bogatije rešenje po ovaj model ostvaruje se selekcijom utisaka u okviru nekoliko zadanih programskih jedinica (razmak između dve epizode iz serijskog filma; razmak između emisija iste serije koje idu jednom nedeljno kao emisije Indirekta i Nedeljnog popodneva\ razmak između emisija iz serije koje idu jedanput mesečno kafb što su emisije Kino-oko i 3,2, 1 - kreni). Gledaoce prvog modela čine takozvani obični gledaoci, drugog modela takozvani prosečni gledaoci, a treću čisti televizijski giedaoci. Na osnovu ove komunikološke kategorizacije moguće je sagledati po kom modelu specijalisti-istraživači pristupaju televizijskom fenomenu. Tako, psiholozi i kulturolozi uglavnom obrađuju podatke na osnovu prvog modela (običan gledalac). Sociolozi, semiolozi i istraživači mass media oslanjaju se na nastanak motiva drugog modela praćenja programa (prosečan gledalac). Teoretičari audiovizuelnih komunikacija i fenomenolozi tumače treći model (čisti televizijski gledalac). Koliki se značaj pridaje pitanju „како pratiti televizijski program” (u razotkrivanju povoljnosti televizijske komunikacije u svakodnevnom životu gledalaca), kazuje i činjenica da se pojedini društveni faktori (uključujući tu i dežurne sociologe, psihologe i sl.) sve češće javljaju sa zaumnim predlozima o potrebi smanjenja televizijskog programa kako bi radnom čoveku „više vremena ostalo za kulturu (odlazak u pozorište!), upražnjavanje sportskih aktivnosti u prirodi i posvećivanje više časova sopstvenoj porodici”(!). Da je ša!a uzela maha, rečito govori i napis objavljen u „Politici” (rubrika „Kroz ceo svet”, 2. jun 1978, str. 22) koji prenosi ingeniozan predlog jednog šefa velike evropske zemlje da se ukine televizijski program jednog dana u nedelji - kako bi se porodica našla na okupu ne strepeći da če je uključeni

154