РТВ Теорија и пракса

reza u spajanju kadrova i uglova snimanja, reditelj ukazuje gledaocu na ključne tačke sadržine zbivanja, usmeravajuči tako njegovu pažnju i interes. Prema tome može se reči da reditelj selektivnom promenom kadrova smišljeno upravlja gledaočevim mislima i asocijacijama u određenom pravcu, čineči to sa autoritetom i odgovornošču pred događajem i gledalištem. Uzgred napomenimo da je TV gledalište sa tradicijom dužom od pola veka, zahvaljujuči filmu, naviknuto na selektivan način primanja poruka slikom. Svrsishodnost selektivnog postupka ostvaruje se zahvaljujuči čovekovoj sposobnosti da brzo i lako prenosi pažnju sa jednog objekta interesovanja na drugi. Najbrži način u funkciji stvaralačke ideje montažnog postupka, bez sumnje je rez, Svojom iznenadnom pojavom i snagom rez deluje vrlo efikasno, pa je zbog takvih osobina u montažnom postupku najčešče koriščen. Njegova svojstva pri promeni, nalažu stvaraocima da sa njim barataju znalački i oprezno. Motivi za primenu reza često su akcija ili reakcija, kao na primer: naglašen pokret, uzvik, čuđenje i slično. Odluka o upotrebi reza u postupku montaže ne zavisi toliko od samog trenutka primene, koliko od prirode dva kadra koji se rezom spajaju. Rez mora biti uvek motivisan tj. svrsishodan, sa ciljem da se nešto naglasi ili prenese pažnja gledalaca. Rez bez motiva može narušiti kontinuitet gledaočeve pažnje, dajuči mu pri tom pogrešan odnos spojenih kadrova. U principu, kadar treba smeniti kada giedalac iscrpi upotrebnu vrednost, odnosno pre nego gledaočev interes za ukupne vrednosti kadra počne opadati (Šartije i Spotisvud). Stvaralački montažni postupak uključuje promene kadrova i ranije kao i kasnije nego što je rečeno. S tim, da takva promena izazove određeni efekat u svesti gledalaca.

164