РТВ Теорија и пракса

anketirani ne bi umeli da opišu rečima. Ovde se najčešće radi o proraenama primetnim tek nakon dužeg vremena, koje se odnose na ulogu mašte, uticaj vizuelne komunikacije na čoveka i društvo, promene u osetljivosti čula, promene u koncentraciji pažnje ili u načinu gledanja i osećanja sveta, u percepcijskim mogučnostima savremenog čoveka i slično. Pokušaji opisivanja tih promena i njihovog objašnjavanja zahtevaju pomoč drugih nauka sem sociologije. Osim toga, potrebno je dosta mašte i kritičarske intuicije. Iz toga proizilazi da dobijeni odgovori i objašnjenja ne mogu imati naučni karakter, iako njihova vrednost može biti neuporedivo veča od napornih, konkretnih i, striktno ograničenih metodološkim kanonima, istraživanja. Na pitanje kako gledalac prima određene televizijske programe odgovoriče nam ankete. Na pitanje, pak, čime če se razlikovati od nas generacija odrasla u audiovizuelnoj kulturi, u kojoj odlučujuču ulogu ima mali ekran, ne može da odgovori anketa; ovde je potreban drugi tip pristupa i drugi način gledanja na promene u kulturi. Baš tu se nalazi polje za kritičarsku aktivnost. Kritika može da greši zbog nedostatka nepobitnih dokaza, težnje ka suviše širokim uopštavanjima, brzopletosti sinteze, ali je u stanju da ta uopštenja i te sinteze formuliše. O putevima razvoja kulture, posebno za nas interesantne audiovizuelne kulture, kritika ne mora da izriče neoborive tvrdnje. Njihova verifikacija pripada nauci. Dovoljno je ako kritika bude stalni ferment; nauci o društvu če pripasti posezanje za sve novim metodama ispitivanja ili - drukčije postavljajuči problem - „dostizanje” kritičarske mašte. Da li je važno što Edgar Morin ili Maršal Makluan, koje bi, s obzirom na način

186